Delo

II ЕВЦИ ПРППОВЕТКА БОРИСАВА СТАНКОВИТ^А (плетлвлк) Јован, желећп да Стојану угоди, оставља га сама са њомг а он се враћа до капије да впдн у штали да ли је све у реду, па после да свуд унаоколо шврља, надгледа, да се, онако висок, шуња око куће, но дворишту, у мраку, те се покаткад, обасјан из куће светлошћу, вндн како се сагиње, и тек да напослетку уђе, испне се у кућу, у осветљену кујну и види како мајка Стојанова са мајсторицом, внсоком женом, наметна, пптома лица, љуби се, ппта. Мајсторица обучена у нову, свилену антерпју, само, ношто нма да и госте дочекује, а опет да и тамо, у кујни, надгледа вечеру, то је опасана старом бошчом н рукави јој од антернје заврнутн, да се не би у кујни прљала. Мајка Стојанова љубећи се са мајсторицом одмах се н свлачи, распрема, да, као увек, нде у кујну, помаже, а не овамо где су гости. Увреднли бн је, кад јој не би то дали. Мило њој што је пе сматрају за гошћу већ као сврју, укућанина. А то све због Стојана п Софке, што свн, ма да ннје нико ништа рекао, ипак осећају, зпају како су они једно за друго, узеће се. Тамо, у дну кујне, где је огљиште, а и у другој, снаваћој соби, која је заједно са кујном прилпчно удаљена, одвојена од ове велике собе што гледа у двориште, већ су сви: Софка са својнм другарицама, девојкама из родбнне, комшилука, па младе жене, рођаке мајсторове које су дошле са мужевима. Мужеви им у гостинскрј соби, а оне још младе, „невесте“ п стид је да су тамо с њима, с гостима. Међ њима, поред мајсторових синова, већ н Сарајдар, као увек, у среди девојака, жена. Обучен у ра-