Delo

432 Д Е Л О дињењу Хрвата са Србпма у један народ у будућем великом илпрском и балканском царству, које би, разуме се, иредставл.ала Србнја. Свима је позиато да је еппскоп Штросмајер дуго време водио преговоре с кнежевима: српским н црногорским, у иамерп савезнога дејства. Србнја са својим кнезом имала је да стане на чело покрета за уједињавање. Хрвати су у то време, од 1860 до 1878. г. гледали на се, као на скроман делић своје браће Срба, што беху многобројнпји и свуда у бољнм политичкпм ногодбама за обновљење велпке народне државе од Дунава, до Јадранског Мора. С лнтерарне тачке гледпшта заједница се постнгла посредством простог признања националног развића у Срба, што се показивало у сриском језику п у народним песмама. Нпје на одмет да овде наведемо — после срамних одговора сувремене хрватске штамне — сопствене речп ГПудевпта Гаја, духовног вођа хрватског иокрета. Тај угледни човек, што се на крају жнвота одрекао, по настојавању Аустрије, ндеала свега својега живота, наппсао .је у журналу „Г)а1нса“ у 1848. год. ове значајне речи: „Где је се сачувао чнст нлпрски језик, без сваке смесе, где процветаше н створпше се народни обпчајп п песме плпрске? У сваком одговору вн наилазите Србе п Српство. Зар можемо ми воднти спорове о томе, шта је у Срба иационалио, а шта није? У Срба, којп од алтара до избе немају ипчега што не би било национално? У Срба, код којпх се морамо учитп језику, што се одликује лепотом и богаством, самобитним правима, те да бн обповили нлнрски живот; у Срба који су сачували у светплншту Српства онај нацнонални дух н патриотизам, који ми васкреснусмо недавно у намери сагласности, а иод трајнијим именом илиризма; у Срба, који су нам најпосле сачувалп неоштећену сву иашу прошлост, којој ми можемо додатн врло мало, илп готово ипшта с тачке гледншта националног живота. Према томе, онај, који тврди да све што је српско нпје плирско, или лчсеуегба, — тоје незналица, или непријател} еугласности међу Словеиима велике илирске гране.“ Упоредите ово признање, пуно надања и искреностн са скорашњим нспадима „Обзора“ и главног оргапа Старчевићеваца НгуаГбка — и ви ћете оценитн пустош, коју учинише у душн хрватској: Огап«; пасћ Об1еп и судар с маџарским шовннизмом. Хрвати су сматрали себе центром формације државнога права,