Delo

ДОГАЂАЈП У ЗАГРЕБУ 433 добро познатога под именом „Троједнице Краљевства Далмацпје, Хрватске и СлавонијеХ Оснм тога, што је то краљевство требало да буде у мислнма свакога доброга патрноте простим прелазом у процесу уједпњавања, — оно је чак и у томе, што је поуздано имало по државном праву, свагда било условљено очншћењем Срба п Хрвата, а то је изражено и у самом назпву, који је тек касније, под штетним утицајем г. Старчевића, уступно место новом називу: Краљевство хрватско. То вам је душевно стање Хрвата до руско-турског рата, нли тачнпје, до берлинског конгреса. Пстина, била је партија, која .је мислила друкчије н није крила своју сурову мржњу према свему, што се звало словенским, руским или српским. Вођ те партпје беше А. Старчевић, којн унесе из Угарске теорију „полнтичке нацпоналности“ и крајну нетрпљпвост страсног шовинизма. Са свим одвојепа од илирскога програма, као и од југо-славнзма Штросмајерова, и проповедајући на друштвеним скуповнма као и но својим новннама, жестоку мржњу протнву Русије и против свега српскога, га Старчевићева партија заноснла се суровим демократпзмом н, по примеру својега вођа, изливала је на Словенство читаве потоке грдње. У исто доба она је проповедала: отуђнвање од форама васпитанога друштва; презирање учтивости, н подавајућн се све јаче н јаче утпцају Кошутовства, секте незнатне, грубе и фанатпчне, партија ова је објавпла уништење срискога народа и установу хрватскога царства, независног у границама Хабсбуршке монархије, која треба да се простире од крајннх граница Словеније до Дрине п Јадранског мора. Ово би била нова Пољска у недрима Русије. До 1878. год. ова је партцја била презрена и гоњена од свију пстинских хрватских патрнота, сљедбеника Гаја н Штросмајера, али је касније победила. Она је у тој земљи подржавана бпла: необразовањем народа, приврженика иростих форама живота, експлоатнсаног системом срамнога фиска, склонога ка аграрном социјализму, што га прогласи Старчевић, подржан новим покољењем, које беше врло заостало с тачке гледишта општих идеја н управе, васпптано у уским појмовима, што не виђаше ничега ван предела Хрватске. Ободрена поразом Словенства на берлннском конгресу а тако п тајипм дејством бечких и пештанскнх политичара, нартпја Старчевићева је променила и сами хрватски дух н ностала опасним разрушиоцем сваког покушаја за установљење заједнице међу Србима п Хрватпма.