Delo

Д Е Л 0 које он оптужује за разврат хрватекога народа. Од тога дана, пак, кад су свештеници прихватили учење радикалне партије и жаргон хрватске мегаломаније, Старчевићевство поста клернкалним, а хрватско епископство је опет умело узети у руке конце хрватског покрета, о коме сам вам дао кратак извештај, п које је на католнчком конгресу у Загребу 1900. год. дошло са свнм до лудила. Цела Хрватска се показа нослушном ћерком нетрнељнвога клерикалнзма. Старп Штросмајер се све више п впше потчињавао утпцају сарајевског архпјеппскоиа Штадлера н диму тамњана, према којему је бно врло осетљив и но своме огромном славољубљу, у свему одобри нови великохрватски ирограм. Од тога времена, католнчки ирограм на Балкану и шпрење хрватства на рачун српства огласише се као две главне задаће хрватства „у опсегу аустро-угарске моиархије“. Знаменита је папска грамота о уннштењу капптула св. Јеронима Илирскога и установи школе „рго сћогуаИса ^еп!е“, под чим се разумевала не само Босна п Херцеговина, у колико су насељене католицима, него н црногорска епархнја — барска; следствено, Црна Гора је, с католичке тачке гледишта, била ирвим конкретним ирилогом старчевићевскога ирограма, појачаног клерикализмом. Јавио мшшвење у Русији, заведено пристрасним п заинтересованпм нзвештајима, није знало за ово. Извештај с Цетиња „Новом Времену“, у марту месецу, савршено је нзменио значај питања. То не беше питање релпгпозног значаја, и кнез црногорскп Никола, изаслав у нзванредној мисији кнеза Нојнновнћа светом престолу, не би ли задобио измену напменовања поменуте школе, у опште се иије брннуо о релпгиозној странн дела, јер ова и није била важна за православну државу. Он је знао, као н јавно мншљење целе Србнје, да је иолитика Велике Хрватске, која у себи крије коначно утврђење Аустрије на Балкану, не могући изменнтити у своју корист међународно з1а1и8 срш, покушала, да принуди свету столицу, те да својим моралним ауторитетом оевети гранпце будуће Велике Хрватске, н да тако захватн, под именом хрватскпм, све хрватске п српске земље, па н самосталну Црну Гору, учинивши изузетак само за Србију. Протнву овог смелог покушаја за хрватизацију, ауочекивању, да ће која велика сила у дело прнвести, правом јачега, ово уображено право, — протествовала је у Ватпкану Црна Гора, потпомогнута пндиректно кабннетом београдским, а отворено —