Delo

ДОГАЂАЈН У ЗАГРЕБУ 435 Аустријска окупација Босне и Херцеговпне открила је конфликт између Србије и Русије, којп је могао убедити Хрвате да се не противе образовању велнке Српске државе и да не пооштравају берлпнске победиоце, него да потпомажу спОрн рад злочестог трактата у његовим посљедицама. Русија, кажем .ја, нншта није предузела да предупреди хрватску бољу, која од овог времена није имала граннца. Све што је било у Хрватској стаде уз Старчевића, и партија владе, и клир, тако да је главар клерикалне странке казао, да је он довео народ до дивљаштва. Ратннчко католичанство, мађарски шовинизам, насађен у словенске душе, предузимљнво семитство дадошеједно другом руке за рад, на заснивању Велике Хрватске, склоне католиштву и западњаштву а подражене од моћног апарата аустро-угарске монархнје, што је у скривеној тежњи 1)гапр- иасћ Оз1еп смерала на Солун, под тробојном заставом. Нншта не може дати појма о кампањн хрватске штампе противу Срба у Загребу, Фијумп, Задру п Дубровнику за ових десет година. Пзносећн у празним речима и смешним фанфаронадама љубав према Словенству, да би тиме обманула Европу, а особито Русију, — хрватска је штампа просула небројене грдње и прекоре нротнву двеју српских држава на Балкану, протнв Српства, иротив Православља, протнв ћирилнце, и т. д. Послушна једној паролн, та иста штампа свакодневно осуђује аустријске Србе, као КешћзМпће, а ћути о антисловенском делу Калајевом. Недавно је „Оћгог4 без устручавања одобравао то дело, које иде на руку Хрватпма, пресељеним у Босну, на штету српскобосанскога насеља окупираних провннција. Ја ћу другом приликом рећи што више о овој позорној кампањи о тој штампи, што своја пзвешћа о Балкану црпи из стубаца бечке „ћНоппаНоп“, „Хеие Еге1е Ргеззе“, п „Рез1;ег-Б1оус1“, о дејству хрватскнх политичара, којн су, по нризнању некојнх хрватскнх новина, стали отворено иа страну Бгап°'-а пасћ ОзГеп. Ја морам овде рећи неколпко речн о убитачној роли католнчкога духовенства. Као што је познато, нрави католичког свештенства у Хрватској п Славоннјп врло су искварени. Презирући обет безбрачностп скоро сви свештеници живе у конкубинату, а многи, и то још најистакнутији, ие стиде се што имају н деце. Сами Старчевић, у свом суровом демократизнрању, што је толико припомогло ширењу секте, нзразно је дубоко презирање духовништву