Delo

812 Д Е Л 0 13, Један савет савојскил властеокама. Приликом свечаног отварања новога тамника испод Алиа 1854, краљ је примио у Шамберију поред осталнх и изасланство савојских госпођа. Ове су га молиле да нареди опозивање расписа, којим је затворен у њиховом граду васпитни завод Светог Срца за девојке, пошто се није саобразпо пропнсима, по којима је имао да се снабде квалпфикованим наставницима. Сасвим отворено и без увпјања Краљ им је одговорио: — Врло бих вам радо, госпође, учинио ово задовољство. Али ви треба у првом реду да знате, да ја као уставнн владалац морам први датп пример поштовања закона. Једна од присутних госпођа усудила се узвикнути на то: — Ко ће, господару, одгајивати наше кћери од сад, ако ове калуђерице оду? — Ако је то ваша брига, госпође, одвратио је одмах на то краљ, онда ја мислим да могу разагнати ма и најмању бригу с вашег чела, препоручив вашим кћерима још боље учитељице, а да при том ни корака не морају крочити пз града. — А где у Шамберију па и у целој Савојској види В. В. сличне узорне васпитачнце? — Пред собом, одговорио је одмах Виктор. Хоћете лн да прпмите један савет, који ће нас све извести из забуне? ^ згајујте саме своје кћери. 14, Краљ, Кавур и Фарини. Између Кримског Рата п оног од 1859, рекао је једнога дана Впктор Еманило у разговору с Кавуром н Фаринијем (по причању сенатора Финалија): — Ви господо можете ризиковатп много лакше од мене: Ви (обраћајући се Кавуру) ћете имати увек своје баштине у Лерију, а Ви (Фарпнију) своје перо, те ћете и један п други моћи зарађивати колпко Вам треба. Али какав ћу занат моћи (на случај неуспеха) отночетп ја, ако ме не приме за заповедника каквог пука у Америци? 15, Крал> и министар Кадорна. Једног дана, било је то год. 1859, Карло Кадорна, тадашњи министар просвете, наговестио је краљу, како се по граду и у опште по народу растурају гласовп доста узнемнрљиве прпроде