Delo

ЈЕДАН ОТАЦ ОТАЏБИНЕ 313 о његовим погледима и намерама с обзиром на устав и уставност. Краљ је на то одговорио, да су му та нагађања већ дошла до ушнју, али да им не треба придавати нпкакав значај. Затпм ће, пријатним тоном и гласом, који му је био обичан кад би говорио са својима ближим у које би имао вере: — Нисам ја ваљда напуљскн краљ! 1(ђ Кра.к и Нта.шја. Год. 1858 краљ је отишао да присуствује свечаном отварању железничких пруга Александрија-Аква и АлександријаВогера. Ннје крно своје задовољство, што је том приликом био тако свечано н одушевљено примљен од народа. Народни посланици, Лоренцо Валерио и Ђузепе Бјанкерн (данашњи председник Народне Скупштине) усудили су се тада напоменути му, да би народно задовољство било још много речитије, да није у неколико помућено мишљу, како још велики део Италијана стење под туђинским јармом. На то је Впктор Бмануило одговорио: — Знам ја то, и учинићу све што стоји до мене да ту нашу браћу ослободимо. Кад бих морао помирити се с мишљу да у том погледу не могу нпшта учинити, онда бих, у место да будем немоћан краљ у послу и служби на добро Пталије, спшао с престола и отишао у Америку, да са својом децом живим слободним животом као обичан смртни. 17, Савојски властелин. Очекујућп скоре догађаје, Виктор Емануило је рекао једном прнлнком год. 1858.: — До године ћу бити или краљ Италије пли савојски властелнн! Другом приликом рекао би у разговору са својом околином: — Ја радо стављам свој жпвот на коцку за овај узвишени циљ (мислећи на уједињење Пталије). Ако у томе не успем, а при томе не погннем, повућићу се да живим у каквом скромном месташцу: бићу госи. од Савоја, без гроша у шпагу не будућп богат, пошто је моја породица увек уступала држави своја добра и с ове и с оне стране Алпа. 18, Година 1859. На свршетку год. 1858 п у очп 1859 отпшлп су изасланици Народног Представништва и члановп дипломатског тела да. по