Delo

ЈЕДАН ОТАП ОТАЏБПНЕ 319 30, Краљеве слуге. Год. 1877 Народно Нредставништво је повисило краљеву цивилисту. Кад му је за тим, у очи Божнћа исте године, верни му служптељ Ансалдо поднео листу момака н у опште послуге, радн давања уобичајеног божнћњег поклона, краљ је, узев перо у руке рекао: — Повисили су моју плату, те је право да и ја повећам божићне поклоне вредним служитељима. За тим је уз име свакога записао два пута онолико, колико је дато прошле годпне. 31, Краљ је ружан. Једној сељанци, која је у Курмајер (летњнковац) носила обпчно јаја за краљицу, приближио се једног .јутра Виктор, који је ословио: — Дајте мени та јаја. — Не могу. — Даћу вам за њпх двадесет динара. — Не, не, ни по коју цену. Ова су јаја за краљнцу и само за њу. — Али ја сам краљ. Сељанка је разрогачила очн на ово тврђење, погледала га је право, па ће: — Ви баш жестоко лажете. Ви краљ! Још то би мп требало: тако лепа н добра жена као што је краљица, па да пође за такву ругобу. Виктор Емануило је испрнчао овај разговор Марији Аделаиди, те су се обоје слатко насмејали. 32, Краљ и закони. Једном је један од добрих краљевих познаника изгубио неку појачу парницу, те је молио Виктора Емануила да одредн једну комисију која би испитала пресуду апелацпоног суда. Краљ је о томе говорио у некалико махова министру правде; алн кад му је овај најпосле изјавио да је захтев противан закону, краљ ће без икакве љутње: — Па добро, н не треба ништа даље по тој ствари предузимати. Ја н онако треба први да дадем прнмер нокорности законима .