Delo

318 Д Е Л 0 27, Виктор Еиануило, Мацини и власт. Краљ је бпо по срцу тако добар човек, да није могао нпкога мрзети, бно то његов политички протнвник, био пак човек који бн га ма на који начин увредио. Ђузепе Мацини желео је говорити с њиме, и Анџело Броферио имао је задаћу да удеси састанак. Кад су се у основу споразумели и кад је требало пзабратн место за састанак, Броферио ће рећн краљу да је Мацини готов доћи у ту сврху у Турин. — Не, ие, одврати одмах краљ; нећу да падне у руке власти. 28, Две круне. Кад су оно, 4 новембра 1866, послатп били у Турин главарп градова и покрајина млетачких, да однесу и саопште исход плебисцита, Виктор Емануило је, одговарајући на поздрав графа г. Б. Ђустинијанија, рекао да се „Италија тога дана може сма* трати начињеном, и ако није још потпуно довршена“. За време овог свечаног пријема, Менабреа је поднео краљу гвоздену круну пталијанску и свој пригодни говор завршио је са жељом „да буде дато њему, изабраном краљу, да с впше разлога п поверења узмогне, стављајући ову круну на главу, поновитп знаменпте речи Наполеонове: Бог ми ју је дао; тешко ономе ко у њу такне! Пошто је она за њега символ слоге, верности и преданости његовог народа“. На ове речи одговорпо је краљ: — У велпкој части држим ја ову славну историску круну. Али ми је много дража она, која је сложена и саливена из љубави и оданости мога народа. 29, Крал> и Гамбета. Год. 1877 Гамбета је посетио краља, и рекао му је ово: — Нека В. В. допустн једном француском републпканцу да Вама, уставиом владаоцу, честита на савесности с којом поштујете закон представништва већнне. — Ја за то, господнне, не заслужујем никаква честитања. одговорио је на то краљ, пошто тиме вршим само своју дужност. II кад би Ви били тако популарнп у Италији као што сте у Француској, а ја имао част бнти Вашим владарем, Ви би били мој први саветник.