Delo

ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ РОМАН ХЕНРИ1-ЗА СЈЕНКИЈЕВИЋА . У 3 КЊПГЕ ПРЕВОД С ПОЉСКОГА ДРУГА ЦЊИГА (НАСТАВАК) I II поред свега тога што је Полањецкн бно душевно растројен, пословн његове куће ишли су да не може боље бити. Уахваљујући здравом разуму, вредноћи и схватању Бигјелову свн текући послови свршаванн су подједнако тачно, што је доносило те је радња отклањала сваки неспоразум и спор са муштеријама. Сваким даном растао је добар глас дому, ширила му се иолако н слободно делатност, шнрила му се крила. У осталом и Полањецки је радио, истина не онако снокојно као пређе, али не мање од Бигјела. Јутарње је часове проводпо сваки дан у канцеларијп; јер у колнко му је била већа духовна борба, у колпко је неспоразум с Марином бивао већн од њена доласка у Варшаву, у толико је ревносннје радпо. Тај рад, који је био тежак већином и веома заморан каткад, јер је напрезао мозак, али није стајао ни у каквој везн са оним што је њега жнжпло, те га ннје могао нзложити никаквој унутарњој бољн, долазпо му је као нека врста склоништа, где се склањао пред буром. Он се стаде у њега готово заљубљиватн: „Ту бар знам шта радим, чему се стремим, (говорио је Бигјелу), ту је све Дело књ. 27. 21