Delo

332 Д Е Л 0 мнслене жене, и жпвот с њом ако н неће бити тако прпјатан, неће се свршпти с каквим скандалом. То је друго. А треће је што је у свему педантна, дакле и у нобожностп, као и у испуњавању узетпх на се обавеза. А то је пак велика особпна

Нећу бити срећан, али могу бити спокојан, а ко зна да то не буде тахтшт онога што се у животу може очекиватп. А кажем ти још и ово, драги 'мој: кад се будеш женио, пре свега размисли о будућем спокојству. У љубазнпцн тражи чега год хоћеш: духа, иарави, поетску жицу, допадљивости, алн с женом ти ваља провести век, те код ње тражи оно на што се можеш наслоннтн, тражи темељ. — Нисам никад држао да си глуп, али видим сад да си много паметнији, него што самтојадржао — рече Полањецки. — Па ти виднш ове госпође, рецимо нз новчаног света: оне се истнна образују на француском роману, и знаш шта нз тога излази? — Мање више знам, али се теби данас тако одрешно језик да бпх радо чуо твоје оцртавање. — Ето то: што жена постаје сама себи и Бог н право. — А муж? — А муж постане камелеоном н позорницом. — Тако се што каткад дешава у свету труло богатом п лпшеном свнх традиција. Тамо је све спољашност и тоалета, под којом се не находи душа, него више или мање обучено звере. — Али тај богатн и згодни свет, који се амо забавља, којн је прожет дидетантизмом уметнпчким, књижевннм, а чак н верскнм, држи капелничку палицу, и управља хором. — Код нас још не. — Код нас не сасвим још. Међутим има изузетака и у том свету, а тим внше има их ван њега. У нас има и друкчијих, ето Плавнцкова. Какав би био мир, поузданост н како само захвалии живот с таквом, као што је она! Алн ах, она нпје за такве, као што сам ја! — Машко! Готов сам тн био увек признатп духа, али нисам знао да у тебе има и одушевљења. — Па шта ћеш? Њу сам волео, а сад узимам Красловскову! Последње речи Машко изговорн некако злобно. Затпм настаде кратко ћутање. — Дакле, нећеш да ми будеш часник. — Дај ми времена, да се размислим.