Delo

ПОРОДПЦА ПОЛАЊЕЦКПХ 331 впше волн ходптп по земљи, него да се пужа лнтицама. Још су друкчији бракови п гори; јер на пример кад жена внше воли летети, а човек пузити, или обрнуто, онда нема изгледа на њнхов споразум. Што се тиче мене, ја сам се нарадио као какав во. Како сам из породице материјално опале, хтело ми се мало пзднћн, то признајем. Да ми се хтело остати незнатннм пнскаралом ја бнх зарадпо новаца и њима бих зацело отворио широм сва врата својему снну. Али ја не волим своју децу пре него што дођу на свет, него сам хтео да сам имам новаца, да јееам нешто, што има важности, да имам положаја, да важим у друштву, у колико се то може код нас да важи, бар у друштвеном жпвоту. Отуда ми и испало то: што адвокат зарадио, ОтапсК бе^иеиг потрошио. Положај повећава обавезе. Зато што немам новаца не волим државну службу, у којој се мора на једном месту сећи да се закрпп друго — н зато узимам госпођицу Краславску, која опет полази за мене зато што сам, ако не у ствари, оно бар привидно велнки господин, и зато што бавећн се адвокатуром већ изигравам великог господнна. Партија је једнака, нема ту ничије кривице, и нико ту ннкога не вара, нли, акоти је по вољи, варамо се узајамно и подједнако. То ти је цела истина, а сад, ако ти се свиди, кори ме. — Бог ми је сведок да те ннкад нисам ценио внше него сад, јер се дивим не само твојој искреностн него и јунаштву одговори му Полањецки. — Примам комплименат за нскреност, али не знам у чем виднш моје јунаштво? — У томе што поред тако мало обмана у ногледу госиођпце Красловске ти се ипак њом женнш. — Е то је зато што сам внше мудар него глуп. Истина сам тражио новаца, то јесте, али да лп тн мислиш да се само због новаца женим овако са првом на коју наилазнм са новцима. То није ни издалека, драгн мој. Ја узимам гос-пођицу Красловску и знам шта радим. Она има тако велнкнх особина, које су толико потребне у околностима, у којима ја њу узимам, н она за мене иолази. Она ће као жена бити хладна, недопадљпва, мргудаста, па чак н охола према мени, у колико ме се ие би бојала. Али зато оиет у ње, као и у њене матере, има неког релпгпјозног обожавања према угледу, за оно што се пристоји илн не, у опште говорећи према тако званој прнстојностн. То је једно. Даље нема у ње ни зрна од онога из чега постају лако-