Delo

340 Д Е Л 0 поставити н то да ће се ограничити право прављења нових закључака на страни, али да ће остати у снази већ начпњени уговори; све да тога и не бп било, доста да је и подизање цена у самом крају више него сигурно. Све што би човек могао предвидети нредвидео је Полањецки, све срачунао, н Бигјел, којн је поред своје велике пажљивости био човек разуман, морао јо признатн да је веома велнки нзглед за посао и да је штета губнти такву прилику. II тако после још неколнко договора, ири којима је опознција Бигјелова била све слабија и слабија, остаде прн оном^ што је Полањецки хтео, и после извесног времена главни агенат њихове фнрме, Абдулски, оде с овлашћењем да прави уговор за рачун фирме како за готово жито, тако и за оно које сн оврше у будуће. Одмах за Абдулским оде Бигјел у Пруску. Нолањецки остадесам у радњн, где је радио од рана јутра до мркле ноћн, због чега се готово није ннгде ни внђао. Али ту време није било дуго, јер га је ожпвљавала нада на добит и богатпју радњу у будућности. Полањецкп је предузео овај посао и увукао п Бпгјела у њ, што је рачунао да једобар. Али му је ту и друго нешто било на уму. Њнхова радња била је и сувише уско поље за његов предузимљиви дух и он је то осећао. Уосталом у чем је била суштина њихова рада? Купнти јевтиније, продати скупље и чувати ћар у каси; то је био једини циљ. Прекупљивање, или посредништво, ништа више. Полањецко му је било тескобно у таквом послу. „Да мн је да ипч> копам, илн да фабрикујем — говорио би Бигјелу, кад му нешто тако дође тешко — јер се ми у самој ствари старамо само о том како ћемо из потока нсваца, којп међу људима оптиче, бар неки млаз обрнути на нашу воденицу, али ништа не производимо.“ II то је била истнна. Полањецки се старао да дође до нмања, да стече капитала, па после тога да се лати каквог посла омашнијега, који отвара шпре поље делатности. По његову мншљењу, прнлнка је ту, те је се он оберучки прнхватио. — А носле тога ћу мислити о свему другом, говорио је сам себи. Под оннм „о свему другом“ подразумевао је своје односе нрема срцу, верп људима, према земљн н женскињу. Ои је био начнсто с тпм: ако хоће да буде у жнвоту спокојан, треба они