Delo

ПОРОДНЦА ПОЛАЊЕДКПХ 341 одпоси да су му јасни н да је на својим ногама. Има људи који целога свога живота не знају: шта су они у погледу на оне ствари, п које сваки ветар гони на своју страну. Полањецки је осећао да то не ваља тако да буде. Он је својом обичном памећу предвиђао да се та пнтања могу решити тако трезвено да постане чисто сухо, и тако позитнвно да постане материјалистично а у опште негативно; али је осећао да се мора решити. — Хоћу јасно да виднм да ли сам у каквој год обавези — говорно је сам себи. оа то време је радио и мало се виђао с људима. Алн нх се ннје могао потпуно отарасити. Убедио се и у том: да питања која се највише тнчу некога, мора их тај решити унутарње, само својом сопственом главом или срцем, одвојеннм кинеским зидом од осталога света, али да врло често какви спољашњи утицаји, каквн даљи или ближи људн убрзавају тако крај размншљању и поставкама, које из њега произилазе. То се деснло прп растанку са госпођом Емилијом, која је свакодневно, а сад без мало не и претерано скраћивала рок кад ће приступнтп мнлосрдним сестрама. Поред свих својнх послова Полањецки није престајао одлазитн до ње, али је неколико пута нцје застао дома, а једном затече код ње г-ђу Бигјелову са госнођицом Крословсковом, чије га је присуство особито стешњавало. А кад му Марина јавп да Емилија кроз који дан почпње свој новицијат, оде да се с њом опрости. Затече је спокојну, мал' не веселу, али њему дође нешто тешко кад је опази. Лице јој је бнло као бели восак, а местимнце као од бисера. На челу јој се виделе плаве жиле. Била је веома лепа, нешто ванземаљскп лепа, али Полањецки помислн: „Ја се с њом опраштам за на век, јер она неће пздржатн тај посао: једна оданост више, ето тн и већег једа н веће несреће!“ Она стаде с њнм говорити о својој одлуци као сасвнм обичној ствари, која се сама по себи разуме и што је последица онога што се догодило, и природно склониште жпвоту, који је нзгубио сваки даљи разлог. Полањецки разумеде да би покушајем да је од тога одвратн учинио нешто несмпшљено и неразложно. — У Варшави остајете? — уппта је.