Delo

ПОРОДНЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 343 Полањецкп нншта не одговори, него је мпслпо враћајући се дома: — Литкина воља!... Она и не мисли да Литкина воља може остати непспуњена, и како сам јој могао казати да она тамо нцје за мене више оно, што .је пре била. II одмах му дође некако очитије, да то несме и даље тако остати, и да оне везе, које га везују с Марином, или ваља учврстпти или их кидати да се учинп једном крај оном чудноватом положају, неспоразумима и бригама, које би могле произаћи од тога. Обузе га нов немир, учинило му се: како било да уради да му ниједно неће донетп среће. Кад се вратио дома затече писмо од Машка, које је гласило овако: „Долазио сам ти два, трн пута. Нека битанга увредио ме пред мојим млађпма због оне продате горе, зове се Гонтовски. Ваља ми да се разговарам с тобом, зато ћу доћн опет пред вече.“ Кад дође после једног сахата он н не скпде горње хаљине, него отпоче питати. — Знаш ли ти, Бога тп, тога Гонтовског? — Знам га. Полањецки му је сусед н рођак, откуда то н како је било. Машко скиде капут и поче: — Не знам нн како се то рашчуло о продаји горе; говорио ннсам ником о том и много ми је стојало до тога да се то п не зна. — Наш је агенат, Абдулски, ишао у Кремјањ да разгледа гору. Морао се Гонтовски од њега пзвестнтп о тој продајп. — Чуј дакле шта је било. Данас ми у канцеларпји донеше карту тога Гонтовскога. Незнајућп ко је, примим га. Улазн нека геачина, па ме пита: да ли је истина да сам продао шуму п да хоћу да распарчам један део Кремјења? Разуме се да сам га пнтао: шта се то може њега тицатн? А он ће мени: да сам се ја обвезао плаћати од Кремјења доживотну пенспју старому Полањецкому, а ако ја станем водити тако иљачкашко газдинство да ћу упропастити Кремјењ, па мп неће имати од чега наплатити оно што му дугујем. Већ знаш и сам да сам му после тих речн показао врата, казао му да се добро Закопча, јер је мраз јак, па пут, откуда је и дошао. Он се разјари, назва ме пред мо.јнм млађима ружним именпма, па м.у чак рече и то: