Delo

НОРОДНЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 345 оне су, знаш, неке богомољке, а тако се чувају свега што би било мало неприлично по њиховом схватању, ваљда као ннко други, те ће опет прекинути са мном као с авантуристом. Убнјем ли Гонтовскога, прекннуће самном као са убицом; оборн ли он мене, прекинуће као са слаботнњом, којега може свако вређатн и злостављатн. Деведесет је на сто вероватноће да ће тако урадити. Разумеш ли сада што сам тн казао да ће ђаво однети и мене и мој положај а уз то и Кремјењ. Полањецки махну руком сасвим оним бесмисленим егоизмом какав може да овлада једним човеком у односу према неком другом, који га се у самој стварн нимало не тпче. — Та, могу ја од тебе купити Кремјењ — рече му. Али је положај твој у опште тежак. Т1а шта мислиш да чнннш с Гонтовскнм. На то му Машко рече: — Досад дугове плаћам. Ниси хтео да мн будеш часник прп венчавању, хоћеш ли да ми будеш секундантом. — То ти нећу одбити — рече Полањецки. — Хвала. Гонтовски станује у Саском Хотелу. — Сутра ћу бнтп код њега. Чим Машко изнђе, Полањецкн се крене да оде на посело код Плавицких, а уз пут мишљаше: — С Машком нема шале, и ствар се неће свршити тек како му драго, али шта се то мене тиче? Шта се тичу сви они мене, а шта ја њих. Па нпак како је то ђаволски бити сам на свету! II наједаред осети да је једино биће па овом свету, које се њега нешто тпче, и које о њему мисли, али не као о каквој ствари, Марнна. II заиста, кад је ушао, по самом стискавању руке при руковању познао је да је тако, јер му она рече при поздраву својим пријатним н мирннм гласом: — Само мн се нешто казпвало да ћете доћи. Погледајте €амо: шоља за вас на свом месту. (Наставиће се)