Delo

Зб2 Д Е Л 0 немачки дух у опште. Јер, кад су велнканн мали, где су онда други? Не, ми се надамо, да ће стогодишњнца прославе Хајнеова дана рођења, моћи да се означи као радостан обрт у сазнавању његове вредности и његова бића“

„Зашта смо му благодарни, то није у уживању лепоте његових песама, није у радости на бриљантном ватромету његова духа, исцрпљеног у епско сатиричким песмама, и у нрозним делима“.... „Он је бно не само творац модерне лирике, већ јој је показао пуно нових облика и боја, и извео је из лавпринта метрпке у пријатну шу' мицу слободне лепоте; тиме нам је он врло много дао. II као што је појезију ослободио од оног укоченог облика, тако је и немачку публицистику ослободио од стега зачмаласти, и показао јој вештину како ће да упозна читаоце са садржином, а у исто време да га развесели сјајем и духом облика. Он је дневне пнсце научно, како се стварно, и у исто време прнјатно може писати“.... Хајнеу се пребацује да је био преко мере сујетан, не може се одрпцати, да је био са свнм слободан од тога, а који је то млад човек који нема мало сујете, и може ли се онда Хајнеу пребацивати што је био горд на своје прве радове, који су произвелп сензацију у Немачкој. Али се из једног писма Фридриху Рај сману (20 октомбра 1822) којп је уређнвао „Кћеппзсћ —ЛУезНаИзсћеп Мизепа1тапасћ’з“ видп напротив, да Хајне није био тако сујетан као што се говори. У том пнсму Хајне озбиљно забрањује, да у своме Аманаху ма какву биографску белешку о њему доноси; „јер — вели — ја сад још нн сам достојан да се назовем песник, и тек делима морам доказати“. Како иак сам цени своју славу, сведочи једно пнсмо (Јозефу Клајну, Божић 1825) где каже: „Ја сам међутим славан ностао. А то и заслужујем већ н са тога узрока, што мало пишем“. Овако не пишу сујетни људи као што га противницн хоће да нредставе. II ако није тачно, — као што ћемо после впдетп — тоје ипак 13 децембар 1899 г. у целој Немачкој свечано ирослављен као стогодишњица рођења Хајнеова, а нарочнто у местима где је жнвео. Тако је у Хамбургу варошко позорнште нрпредило Хајнеово вече, представљајући „Алманзора“. У месту његова рођења Диселдорфу приређено је Хајнеово вече са певањем. У Манхајму су „слободни мислиоци“ приредили такође свечану нрославу, која је била многобројно посећена. Позорнште у Нозену представљало је Хајнеовог „Ви-