Delo

ХАЈНРИХ ХАЈНЕ 3б1 то кокетеријом; тврде да је оскудан у идејама, а огранпчен у избору предмета, па чак и у метричкој форми.7 Некн као Њецки н посведневннм Ксантипус веле да није лиричар! Чудновато. Ако дубље разгледамо у чему је сва та повика, видећемо, — то у осталом противници и не крију, — да је у томе: што онп у Хајнеу гледају Еврејина, обожаваоца Наполеона, револуције, који се не клања свему што је Немачко, противник је реакције п прускога краља, па им нацијонални понос не допушта, да поред обожаваног Гетеа стоји и Еврејин Хајне. То је сав разлог. Али ипак признају му, да их полет фантазије вуче за собом, да их нред њиховим душевним очима, очарава слнка пуна дражи и лепоте, а одушевљава прикладностјезика, и музика рнтма. У карактеру Хајнеовом има једна лепа црта, а то је милосрђе спрам блпжњега, љубав спрам родптеља и сродника, и ју начко трпљење својих болова. Због тпх, и многи других лепнх особнна, Хајне је имао и пријатеља н поштовача, и то у омладпни која се одушевљава свим оним што је лепо и узвишено. Алн од свију пријатеља које је Хајне нмао, најпостојанијп и најверннјп осталп су му оватројпца: Хајнрих Лаубе, Фердинанд Хилер, и Алфред Мајснер. Лаубе је баш пред своју смрт приредио н издао елегантно илустровано стање Хајнеовпх дела, п тиме са најлепше одужио успоменн, свога славног прпјатеља, који је био један од оних ретких људи, што без икаква обзнра говоре и пишу оно, што виде, мисле и осећају, Прошло је сто година од рођења Хајнеова (немачка журналистика прославила је тај дан 13 децембра 1899 г.) II његови биготнп и нетолерантнн земљаци једва су се сетили да оцене Хајнеа како треба, за један тренут заборавили су његово порекло, прешли су ћутке преко његовог подсмеха, и нису чак замерали безбожништву његовом, и ако је он у ствари био деиста. Чак из клернкалне Баварске чули су се гласови признања „славују немачком“, а прекори онпма којн га мрзијаху. „Ако најженијалнпјп песник немачки иосле Гетеа н Шилера, — велп Фриц Остнни, — који је једнак са Уландом, илнје бољи од њега; ако је он био мали човек, ако се он мора омаловажавати и исмевати, то би онда био рђав знак времена за 7 Какве замерке праве, п до каквог сптппчарлука долазе озопљнп Немцп, ево једаи прпмер. тако неки Зелпг (у цигату код Љицког) нашао је, да је Хајне у „Књпзп песама употребпо 140 дпмпнутива, а реч „слатко" (зизб) 83 пута, п т.д.