Delo

Збб Д Е Л 0 мање схоластичке формалности.16 Нремда Вам ова последња околност изгледа снћушна, но ја Вас ипак молим да је прнмнте к знању, јер се у једној протпву мене написаној књпзи тврдило, да сам ја мој академски диплом купио. Од свију лажи који се о мом приватном животу износе најавност, тоје једпна коју бих хтео да потрем. Ту вндите научењачки понос! За мене веле да сам копилан, џелатов син, улпчни разбојник, атенста, рђав песннк, — чему се ја само смејем, али ми срце пара кад мн се спори моја докторска титула! Међу нама буди речено и ако сам доктор права, ипак је право наука коју од свију најмање знам. У 16 години почео сам да правим стихове. Моја прва нојезија штампана је у Берлину 1821 г. две године доцније нздао сам нове песме са још две трагедије. Једна од ових трагедија* била је у Брауншвајгу, престоници нстоименог херцогства представљана п пзвиждана. Године 1826 изашла је првасвеска „Путничкнх слика“, три друге свеске изашле су неколико годпна доцнпје као госноде Хофмана и Кампеа, који су и сад моји нздавачп. Од 1826 до 1831 живео сам у Линембургу, Хамбургу п Минхену, где сам са мојим пријатељем Линднером издавао „Полнтичке анале.“ У том међувремену путовао сам у стране земље. Има већ 12 годпна како јесен проводим на морској обали,. обично по малим острвима севернога мора. Ја волем море каО' љубазницу, н опевао сам његову лепоту н његову ћуд. Ове песме находе се у немачком издању „путннчких слика“, у француском издању изоставио сам нх; тако нсто и полемичан део,. који се односи на илемство по рођењу, на Тевтомане, и католичку пронаганду. Што се племства тиче, то сам о њему го16 Промоција је била 20 јула 1825 г. Професор Хуго упоредио га јетада са Гетеом, који је такође бно песоик и правник. Међутим узгред буди речеио — Хајпе пије био велики обожавалац тога немачког идола Гетеа, који му се само донадао, док је Шилера волео. „Гете је — говорио је Хајпе — нопос немачке литературе, а Шплер је понос немачког парода а нутујућп по Харцу, Хајне је носетио Гетеа у Вајмару, н 10 октобра 1824 г. гражио је писмом да га прими у аудијенцију. Вративши се у Гетннген, Хајпе пнше Мозеру 15 октобра, и између осталог јавља му: „Био сам у Вајмару, та.мо пма врло доброг пива... На путу и овде прнметио сам да су се моје песмнце на особити начнн расирострле... Бпо сам у Вајмару тамо нма гакође доброг гушчијег иечења“. П тек на ионовно иитање о Гетеу, Хајнс одговара: „.Ја н Гете ми с.мо две прнроде које се у своме хетерогспптету морају одбпјатн“.