Delo

ХАЈНРИХ ХАЈНЕ 357 ворио у предговору ка „Писмима Калдорфскнм", која ннсу моја као што погрешно мпсли немачка публика. А што се тнче Тевтомана, ових старнх немачких жена (сез уЈеШез А11етапс1ез), чији се патриотизам састоји само у слепој мржњи спрам франпуске, то сам нх ја у свнма мојим списима љуто гонио; то је анимозет који иостоји још од „буршеншафта“ коме сам прппадао, у нсто време нападао сам католичку нропаганду, немачке језупте колико да клеветнике казним којн су ме прво напалн, толпко п да моје протестанско чуство задовољим, које меје — разуме се — по кад што далеко одвело. Јер протестантизам ннје бно само лнберална религија, него тако исто и мета немачке револуције, а ја припадам лутеранској верн не само крштењем, него п вољом за борбу, која ме гонн да участвујем у биткама ове Есс1ез1а ппШапз. Али док сам бранио социјалне интересе протестанства, ннсам ннкад тајно пантеистнчке снмпатије, зато сам оптужен за пантеизам. Рђаво обавештени али пакоснн земљаци одавно су распрострлп глас да сам обукао сен-симонистички капут; други ме опет почаствују са јеврејством, жао ми .је што нисам увек у положају, да им такве љубазне услуге враћам. „Нисам никад пушио, тако исто нисам пријатељ ппва, н тек у Француској јео сам првн пут кисела купуса. У лнтературн покушао сам са свачим: писао сам о вештини, философнји, теологнјн, н нолнтици... Нека Бог онрости! Има већ 12 годнна како се у Немачкој о мени говорн: хвале ме или грде, али вазда страсно и непрекидно. Тамо ме мрзе, презиру, обожавају,17 вређају. Од месеца маја 1831 г. живнм у Француској и већ четири годнне како нисам чуо немачког славуја. „Али доста, постајем тужан. „Ако желите још друга извешћа, ја ћу Вам их радо дати, биће ми мнло ако ме сами на то подстакнете. Рецпте добро о мени, реците добро о Вашем ближњем, као што Јеванђеље заповеда, и прпмите уверење одличног поштовања, са којим сам п т. д. Хајнрпх Хајне“. 17 Кад су у једном друштву. где је бно и Хајне говорплп. како ће њему пекад иодпћи споменнк у Дпселдорфу, он ће тада прпметптп. да га већ пма. п то у Хамбургу. „Где?“ упитаће брат му Макспмплијан. „Та она лепа кућа Јулијуса Камнеа. то је величанствеп споменнк, иодпгпут у захвалној успомени на мпога п велпка нздања моје књиге песама“. II зајпста прво пздање •бпло је у 10.000. Књпга песама“ доживела 1833 г. 50 пздање.