Delo

366 Д Е Л 0 сленог и несавесног човека, па како је брак био несретан. то је и кратко трајао, муж да се ње отресе, огласи је за луду и пошље у лудницу. Но она побегне одатле, и у Бечу се упозна са извесннм музичарем Пнтлингеном, који је неке Хајнеове песме компоновао. У јесен 1855 г., оде она са њим у посету Хајнеу који је тада становао у Ауеппе МаН^поп бр. 3. Хајнеову „Муш“ сви описују да је била дражесна, пикантна, говорила је н писала изредно францускп, а носила се прн том укусно и лепо. Хајнеова сестричина принцеза Де ла Рок, вели за њу: да је — по причању своје мајке (а Хајнеове сестре) Шарлоте — била њежна, љупка и врло образована. Познанство Хајнеово било је на овај начнн: Хајне је био објавио преко новпна да му треба читачица, и на тај оглас она дође и понуди се, н тако она постаде не само чптачица и секретар, но и верна прпјатељнца. Њој пева болеснн Хајне: „Тп сп била цвет драго дете, Позеао сам те по пољупцпма твојпм,“ Па како јој тепа са своје болесничке постеље, један пут јој пише као својој „бесној прнјатељици“: „ја сам мртвац који је жељан најватренпјих ужпвања што их живот пружа. То је ужасно!“ Али поред свега тога не треба мислити, да је Хајне заборавио, или да нпје волео своју жену, напротпв, волео ју је више но ма коју другу; болан и преболан, он је о њој мислио, терао је да се шета, да иде у позориште, на концерте, осмејкивао се на њу и тепао јој. У осталом оно, што је он осећао спрам „Муш“, то п нпје била љубав, то је било само разонођење болесна човека са својим пријатељем, јер само се тако може објаснитп, што он болестан, физички немоћан, назива њу „најслађом“, „најфиннјом“, „најљубазнијом“,;,најднвнпјом“, „најљубазнијнм срцем“, а за себе вели да је „најлуђи“, „најњежнијп“, „да љубн шапе мувине“ (раПез бе Мопсћ); потписујући се „твој бедни пријатељ Набукадоносор II, ја сам на име исто тако луд као краљ Вавилонски, и једем само сецкан купус, коју храну моја куварица зове спанаћ“. — „ЈБубим Вас са нежношћу умирућег“. — „Највећа невоља твоје је пме Хајнрих Хајне“. Ко би могао и помпслити да један болестан п сасвим пзнурен човек може тепатн овако слатко и њежно: „или не треба да се обазирем на Ваш ирстен, на коме је натпис „мува“, па да Вас зовем по мирису Вашега писма? II у том случају, морао бпх