Delo

424 Д Е Л 0 blischer Commentar liber das Alte Testament, von C. F. Keil und F. Delitzch y уводу, стр. XXVIII). Сва остала субјектнвна суђења Delitszch-ева остају за данас само таква, без стварне научне потврде. Њихова недовољна научна основа удаљила је од њега учени свет, место да га привуче. A то је нај.јаснија сведоџба неумеренога и преранога суда његова о вавилонским споменицима и њиховом утицају на Библију. С. М. Веселиновић. Dr. Georg Danes, Bevolkerungsdichtigkeit der Herzegovina (Travaux geographiques Tschepues) III. S. 171. Mit. einer Karte. Frag 1903 r. Доктор Данеш припада најмлађој генерацији чешких геограФа, која је, са додентом геограФије ua чешком универзитету у Прагу Др. В. Швамбером на челу. покренула једну серију издања из области геограФске науке. Трећа књига те едиције донела је на немачком језику расправу г. Данеша о густи|ни насе.вености Херцеговијне. Овај је рад прво угледао света прошле године на чешком језику накладом КгаV lovske Ceske Spolčnosti (краљ. чешко учено друштво) под насловом: Hustota obyvatelstva v Herzegoviue (s mapou). Расправа је ова од двојаког интереса за нас: прво, што о кршној Херцеговини1 пише један Чех и упознаје чешке геограФе са прпликама ове дпвне земље и друго, што је ово први пут да се, по овој статистичко-геограФСкој методи, проучава једна српска земља. Главне податке има г. Давеш из литературе и мора му се признати да је збиља одлично проучио сва савремена геограФСка, геолошка и статистичка дела о тој области. Он је, осем званичне статистике босанске владе, употребио, нарочито за физички део, дела: Ј. Цвијића, А. Пенка, Битнера, БалиФа, Кацера и Лукаса. Има и својих нроматрања, која је чинио на екскурзијама 1900 и 1901 г. — Тада је г. Данеш обшлао већи део Херцеговине, прошао важнија херцеговачка поља и сувате на Волујаку, Зелен-гори и Чврсници. 1 21 Г. Данеш је нроучавао Херцеговпну у ужем смнслу т. ј. данашње окружје мостарско. 2 Слпчно је покушао и М. Смиљанић проучавајући Ј. Србију.