Delo

400 Д Е Л 0 Адмирал понуди Јапанце да доручкују у његовој кајутп. оставивши нама да будемо домаћинп, а сам остаде у гостннској соби. Ми се посадисмо за велики сто. По обичају донеше нам чај, и разне слаткише, што Јапанцн особито воле, — затим колаче, впно, наливку и конфекте. Гости су загледалн све, од свега пробали помало и завијали у хартије час конфекту, час парче торте, а Љода томе додаје н слаткога, па све скупа стрпа у свој дућанчић под пазухом, рекавши вам да је то „за децу“. Гостнма беше врућина у кајути, једни вадише мале мараме од хартцје и утираше зној, а други, особито други баниос, ушмркивалн се у хартнје па их трпаше у рукав, хладећи се лепезама. — 0. А. Г. навије сандуче што свнра, и на једанпут зачу се тпхо о-гаее, §гаее — из Реберта. Али то пије имало јака дејства. Баба рече да има две кутије смузиком: донели му Холанђани. — У углу беше постављен други сто за свиту. Баба није ппо вина: рече нам, да га побољева глава и од „тога“ — додаде као што видпте, пе може мн ни глава да се избрија глатко“. Понудише му да се о томе посаветује с нашим доктором, али он захвали и одрече. Уопште старали смо се да будемо љубазни с гостима, ноказивали смо им после доручка слнке, а међу овнма п цртеже Библадове из Јапана. Онн замолише да покажемо фрегатуједном баниосу, који је тада нрви пут био код нас. Поведоше их но палуби. Они загледаху топове, пушке, и пажљиво слушаху објашњења о пушкама с новпм нишанима, што су купљене у Енглеској. Све пх је забављало н у оној радозналости беше много наивнога и детињскога, премда се уздржаваху да буду сасвим отворени. Задржаше се скоро до мрака. Њихова свита и послуга лутала је по палуби н забезекнуто загледала сваку ствар. По фрегатн се разлегало пуцкарање сламних сандала и без прекида чуло шуштање свилених сукања... По неке фпзиономнје су невероватно глупе. Беху ту, међу осталима, два три цтарца у чакширама, т. ј. ноге им беху завијене у неку плаву материју; на ногама чарапе нсте боје као и у других, н затим — сандале. — Какви су то људи? запитамо мп. — Солдатн! одговорише нам. Солдатп! Према нашим појмовима о војнику не може се ■замислити контраснија слика. Онн се једва држаху на ногама