Delo

фРЕГАТА ПАЛАДА 399 развнјен, одрешит, пријатан у опхођењу, и до краја занимљнв по свом особитом васпнтању. 0 томе ћемо говорити доцније. Баниоси доведоше собом тумаче: ЈБоду и Садагору. Њих прпми најпре П-т, затим адмирал, у својој кајутн. Банносн посадише у масивне наслоњаче, неколико људп из њихове свпте — позади, на столице. Адмнрал се посади на диван, према њима, а нас четворица на дугачки диван крај прозора. Љода и Садагора стојаху погнути, тако да им се лица не внђаху, и само штаиови штрчаху у вис. Баба Городзајмон саже се мало к води, и тргнувши у се ваздух, стаде говорити шапатом, брзо н надугачко. Он има врло пријатан манир у говору: говори као жена, тако да су и његови откази и опорицања умекшана тим тнхим, ласкавнм гласом. „Хи-хи-хи“, оштро и усрдно понавља Љода, коме се плећа нервно кретаху, а зној у млазевпма струјаше низ слепочњачу. У кајути запара; напољу 20° топлоте. Кад је Љода све саслушао, исправи се и окрете к П-ту, који сеђаше за баниосима, па рече, да губернатор моли, да му се пошље писмо, адресовано на њ. За друго писмо, којејетребало послати у Једо, вишим властима, рече, да ће оно бити прнмљено с пуним церемонијалом, али тај церемонијал, он, губернатор, није у стању сам да одреди, па је за то јавио у престоницу и тражио објашњења? А колико треба путоватп тамо и натраг? запптасмо их, н ако смо знали, да за тај пут треба три недеље, или, како вели Белчер, енглески путник, — две недеље. На ово питање Баба одговори, да ће за одговор требати једно тридесет дана. Ово је правдао тим, што ваља смислити одговор; но адмирал је настојавао, да се одговор пошље брже. Тада Садагора рече, да ће курир полетети као птица. Један из свите све се мучио с неким сандучетом, завезаним у мараму. А кад Баба Городзајмону предадоше писмо, он одреши дрвени лакован сандучић, стави га на сто, узе писмо обема рукама, подиже га у знак поштовања челу, метну у сандуче и опет свеза мараму, украшену губарнаторским грбовима. Затим га обмота гајтаном, узе испод пазуха мали печат па га метну на гајтан и предаде сандуче своме чиновнику, рекавнш при томе нешто тумачу. — Хи-хи-хи! понављаше овај, па се окрете нама и рече,. да ће се пнсмо поуздано предати коме треба нстога дана.