Delo

СТОЈАН МУТПКАША 18б — II Перо нма толико готовине? — Ако не буде толико, онда нека не платп све одма, него да ти пошље обојица платимо из радње, уз интерез. Платнћемо ти кроз годину дана. Газдиница се насмија. — Ако тако буде, лијепо је за нас, — рече. Лијепо је и ја велим, — упаде Стојан. — Ја сам све то данас смислио... Ми ћемо и на томе ућарпти пара... А Перо је први газда, па није грехота ако и мало скупље илати. — Није, — потврди газдиница. Другога јутра, дођоше јој обојнца. Узели се за руке као дјеца кад иду из школе, и, смјешкајући се, обојица опколише газдиницу на авлији. Стојан је ухвати за мишицу и привуче себи. — Ево ми Перо прича, да су га неки нријатељи наговарали, да не ступа са мном у ортаклук, — викну, штинкајућп је. — Газда Радован се помамио и прич'о, да му ништа хајирли бит' неће, ако се са мном састане. — Јес’, — потврди и Перо, цупкајући ногом о тле. Неки кажу, да ћеш ти радњу подигнути к'о нико до сад и да ћемо се обогатит' грдно. Бакал Марко се куне, да ћемо отпћ' у милијунаре... Други опет кажу: „не ваља ти то. Стојан ће те преварит’,“ а газда Радован је галамио к'о бијесан. — Жао им, што се њима омичу залогаји из уста, — упаде Стојан жмиркајући, — јер су они мислили с тобом ћаритн н гулити те... А боје се људи још п да им ја не затворим радње, к'о што ћу нм, ако Бог да, и затворнти... Перо увуче руке у џепове и, звиждучући, прошета мало по авлији. — Сведно, — рече затим, — впше ја вјерујем оннјем, којп те фале, него који куде. Мени је драго кад си тн прист о н што сам рек'о нећу порећи. Нека се љути ко хоће мени ннје брпге, само нека ми капнтал, мјесто мене, ради. А у твојнм рукама, радиће добро. — Виђећеш, — одговорн Стојан поносито, — Внђеће н онн. Затим опет ухвати Анђу п прнвуче је. — Ево је Перо дош'о, да у тебе купи н робу п верееију. — рече, — јер п јес' све твоје. Ја сам се с њнме разговорио