Delo

184 Д Е Л 0 Волим ја, да у рађи буде читав његов капитал, а моја само мука, труд што се каже. Са сампм његовим кредитом, могу ја чиннт’ највратоломније шпикулације. Ако добијем, добили смо обојица; ако изгубим, изгубио је само он. Он има и пуно готовије' пара, па ћу ја гледат', да оне пређу у пашу кесу. Наговорићу га, да купи робу и тефтере у тебе (зар они нијесу твоји?) па нека ти даде готове паре. Твоје паре нећемо мијешат' у радњу и ја ћу њих паметно употријебит на другој страни, како знао. Тако бн, на једној страни, радила твоја готовина а на другој страни радио би ја са Перином робом и вересијом... Он ће вас бити тада у мојим рукама... Ех, што ће бит’ посла! Газдиница заврти главом сумњајући. — Неће Перо тако лахко дат’ готове паре, — рече. Вар он да уложи све у робу и вересију? Не брини ти, — дочека Стојан, ударивши се у прса. — Ја сам се њему свиђео и он зове мене... Мене ће и послушат’ у свеме... II мислиш ти да ја немам језика и да му н' умијем развити своје „планове“, па да му завртим мозгом и извучем сваку пару... Он је вјетрењас' и лако га је повућ' за собом... А не разумије ништа ни у робу, ни у радњу, па ми је лакше... — Зар? — Јакако! Газдиница одмахну рукама, као да све отреса са себе. — Ради како знаш, — рече. II ти треба да ми помогнеш, — дочека Стојан. — Роба и тефтери су твоји и ја хоћу да се ти погађаш с њиме. Нмам и разлог за то... Тако ће се боље пазарити. — А колико вриједи? Стојан се замислп мало и поче рачунатн. — Нијесам давно препис'о робу, — одговори. — Вриједила је онда сва: двјеста хиљада гроша. Данас вриједи мало мање... Продав’о сам пешто, а ништа нијесам купов'о на ново. — А тефтери? Нешто смо наплатили, ама ће и они вриједити двјеста хиљада гроша... Ту су и они рђавији дужннци, па нека Перо плати за њих. Газдиница ноче ломити прсте и рачунати у себи. То би било скупа: четири стотине хиљада гроша? — Толико.