Delo

СТОЈАИ МУТИКАША 189 Са газдиницом је опет почео љубазније разговарати. Иза вечере изишао би на авлију, прекрстио ноге на мекрј мокрој трави и, пушећи, почео испијати сврје вино. Према њему је сједала газдиница, ослонивши се леђима о стабло високога дуда и замишљено гледала у немирно лишће, како, мјесецом обасјано, лепрша и свпјетли се, као да неко разбацује сребрне талире и игра се њима. Обоје су неко вријеме ћутали, уживајући у љепоти модрикасто-свијетле ноћи, прохладне, влажне, миришљаве. Уживалп су, слушајући жалбене звуке нечије зурле, што су чак из подбрдних махала, иза непрегледне мнозине тужних и бакарних силуета дугуљастих севлија, широких липа, дудова и ораха, пробнјали се и цвилећи, јаучући, замирали у висини. — Ех и ноћи и дани н све ми се сада чини љевше, откако ми рађа пође овако, — почне Стојан, пошто је иопушио трећи цнгар и искапио пошњедњу чашу. — Сад сам се дочеп‘о једне прве радње у шехеру, а пошто сам ја глава те радње, то сам ти, бива, к’о и први у шехеру... Све ми је у руци, све радим што хоћу... Перо ми не смета... Он дође, окрене се н погледа по рафовима, па заиште пара и оде. Пара тражн готово сваки дан, а ја само дајем и пишем... Ако га, рад адета, запптам за какав савјет, а он само звизне и слегне раменима. „Радп како знаш“ вели „а мене не питај. -Ја у то пуно не разумнјем**... Газдиницу је његов разговор слабо занимао н она га готово нпје ни слушала. Поглед јој се непрестано отпмао у висине, као да је желила и сагледатн оне звуке зурлине, а нешто мекано, топло, голнцаво, као да јој се обмотавало око срца и кравило га и крв као да јој се почела загрнјавати! Газдиница је осјећала, како јој, попут мрава, гампже кроз жиле н шкакљи је испод пазуха, па јури у образе н нрелијева нх својим руменилом. II мило јој, нријатно, лако на души н, кад не би ту било Стојана, ништа не бп желила, него остати овдје до јутра, лешкарити и слатко се наплакатп. Стојан је опет нрнчао не гледајућп на њу. Разговарао је као да разговара са дрвећем око себе или са некнм невндљнвнм бићем. Нешто као да га је гонило да говорн, много да говори п да се хвалп. Он је говорпо, не марећн за то: да ли га ко слуша или не. С тога није ни очекпвао каква одговора од газдиннце Анђе, нпти се љутио на њу због ћутања.