Delo

208 Д Е Л 0 се десиле у некој државп у ванредним приликама, могу се у неколико оправдати потребом за опстанак. 8. Пнтервенција којом би имале да се побољшају правне установе једне земље или да се у њу унесе цивплизација. Судећи по задатку, који има ова интервенцнја, нзгледа у нрви мах да је треба допуститн, јер кад се површно узме нема лепше помоћн од оне која нам се нуди, да би се усавршилп било у погледу нолитичке органнзације земље, адмннистратнвне или у интелектуалном и моралном развитку уопште. Но поред свих привидпо добрих страна ове интервенције, она је исто тако опасна и неправична као и свака друга, коју не правдају нарочптп разлозн. Рекосмо, приликом интервенције у случају грађанскога рата, да је једино народ компетентан да суди и решава о изменама које су му потребие ма на ком бпло пољу: уставном, админпстративном, моралном или верском. Пстеустанове код различитих народа доносе и различите резултате, који су понекад чак и штетни, што зависи од стунња цивилизације и интелектуалног развитка дотичнога народа. Стога странац, који би нредузео силом да уведе извесну установу, само зато, што држи да је добра пли што је код другог народа дала добар резултат, греши исто толико колнко и онај, који хоће да наметне коме неправедну какву пдеју. Без обзира на добру намеру интервенијента, државни суверенитет треба да остане читав, неповредим, „јер хтети распрострти цавилизацију међу днвљаке на врху сабље — каже Фјоре — као што су некад радили Римљани, значи премашити друштвене и хумане законе; јер ако је цнвилизација једно од највећпх народних добара нпак слобода и автономпја његова стоје внше ње“. Прпзнати цнвилизованим државама право оваке ннтервенцпје значи дати саНе Мапсће да оне могу, ирема захтевпма својих интереса, поступати у нецивилизованим државама. По томе Мартенсово мишљење, да је интервенција у нецпвнлизованим државама допуштена, погрешно је. Блунчлн н ако признаје цпвплизаторски позив цивилнзованих држава, нризнаје да се и данас према нецивилизованим поступа без сажаљења. Старање цивилизованнх држава да распростру цивнлизацнју међу дивљаке, да нрошнре делокруг међународнога права, заслужује похвалу и оне би биле достојне своје цивилизације, кад бп ирп томе успеле, али зато би требало употребити друга средства, којих хвала Богу има доста, али нипошто ннтервенцију.