Delo

ИНТЕРВЕНЦИЈА У МЕЂУНАРОДНОМ Г1РАВУ 207 зијазма и фанатизма и даје амбициознима безброј изговора за интервенцију (књ. II гл. I § 7). Такође Амари, којије, као што смо већ неколико пута рекли, у принципу за неинтервенцију, одбија Гроцијево учење и тврди са Малијани-јем: „да казнима дела н злочинн једнога народа, извршени у границама његове територије, ничим не вређају ираво другога и не дају повода за оправдану интервенцију. Јесте ли кадгод чули кога да тврдн да право тражи да се имају пред очима само добри примерн, примери врлине, и да се живи само међу грађанима чнји дом ни.је никад био позорница никаквог ексцеса н којн псповедају начела оснивана на истини и врлини“ (Кемие с!е Јгоћ нМегпаћ св. V стр. 532). Наше је мишљење да ни прво ни друго тврђење нпје тачно. Тога ради треба знатп је ли држава, у којој се поступа противпо свакој природној правици једноставна т. ј. састојп ли се она нз једнородног елемента грађана или је састављена од впше народноети. У првом случају треба применнтн иравила, која важе за деспотичну владу, у другом опет може да се деси ово: илн су популације, над којима се врше разна свирепства, стари становници тих крајева, који су потчињени силом носле ратних несрећа, а и даље се силом одржавају под влашћу завојевача; или су оне ушле као гости у ту покрајнну радп трговнне н индустрије, дакле, људи који су се увуклп зато што су у времену њпховог доласка постојали погодни условн да се обогате. У нрвом случају интервенција носилаби карактер помоћи, дате једном несрећном народу, који није у стању сонетвеном снагом да се отресе ропства, које се више не слаже са модерним појмовима о праву и држави. Док у другом случају не би требало допустнти интервенцнју. Модус који је ранпје нредложио Фодере, т. ј. да се незадоволшпцн могу иселптп, бно бн довољан и гостопримство које бн поједнне владе указале гоњеннцнма, кад бн они напустили земљу у којој нм живот бпо несносан, одговарало бп потпуно дужностп коју пм цивилизација налаже. Стога држимо, да се ннтервенција Аустрпје од 1869 год. у нословима Румунпје, у корист Јевреја. нпје могла правно оправдатп, тим пре, што већнна њпх нпсу билп нашли за сходно да постану поданици земл>е, у којој су одавна раднлн, зарађивали, а понекн чак били сујошод прадедова настањениу њој. Треба нматп на уму да говоримо о државама, у којнма се варварства дешавају стално п систематично. Грозоте, које бп