Delo

242 Д Е Л 0 одбранио од ниских иапада и клевета, којпма су маленн нотомци обасули нме тога правога краља. Кромвел је подједнако омрзнут како од слободоумнпх тако н од реакцпонара: они му првп пребацују неискреност и деспотнзам, ови други гледају у њему опасног револуционара, који се дрзнуо да скпне главу једноме „легитимноме“ краљу. Карлајлова одбрана Кромвела управљена је само против оннх првих, али не да га одбрани од самих њихових напада већ да покаже колико су основни разлози тнх иапада неосновани. „Себична амбиција, нечасност дволичност; бесни, дивљи, притворни Тартнф, који је целу ту племеннту борбу за уставну слободу обрнуо у једну јадну игру, пграну у његову сопствену корист: тако и још горе карактеришу они Кромвела“ (стр. 279). Међутнм Кромвел, као ни ма који други велнки човек, нпје био и није могао битн лажан и прптворан. Он, који је до четрдесете године своје живео усамљено и повучено, обрађујући земљу п читајући библију, чије мисли нису биле до тада управљене на овај већ само на онај свет, кад је ступпо у борбу, он је ушаоу њу да брани једну свету ствар. Љеговп успесн у парламенту, његови успеси у биткама то су успеси храброга човека, којн је уверен у ствар за коју се бори. Пребацује му се што је убио краља и што је пре тога говорио, да би убио краља, кад бн се с њиме у борби срео. „Зашто не? Те су речи биле речене људима, којп су стајали пред човеком, који је впши од краљева“ (стр. 288). Пребацује му се да је био лажан, јер су се све партије ондашње превариле у њему. Међу тим ствар је просто у томе, што је он био и сувише велики човек, који је у себи више имао, негоштоје хтео и могао рећи, и тако се свака нартпја могла у њему преварити мислећи да он псто оно мисли што и она. Иребацује му се амбиција, велп се како је он унапред имао план да целу Оорбу изведе себи у корист. Али то је бесмислица. „Кромвел није имао свој живот пред собом као какав нрограм раширен, па је требало, како је бно неисцрпно лукав, само да га драмски однгра, сцену за сценом!“ (стр. 297). Међу тим колико човек може предвидети од будућностн, а особнто у таквим мучнпм сптуаццјама, у каквима је био Кромвел! Други опет веле, да је он у почетку био искреи, па доцинје постао • притворан, мишљење исто толико бедно. Али највећа кривица његова налази се у његову понашању са парламентима, у сазивању и отпуштању трнју парламената и у милитарној днктатури, коју