Delo

0 ХЕРОЈИМЛ 243 је на послетку на се узео. Међутим шта су тражили ти парламенти од њега? Да им покаже на основу чега оп љих сазива и отпушта, где су документа која му дају право на власт! Међутим пре је он могао питати њих, на основу чега су они ту, јер он, победоносни револуционар, и омогућно је парламенат. Оспм тога оно што су ти парламенти тражилн није се могло извршити, а да се сама ствар револуције не доведе у питање. Парламенат је тражио слободу гласања, међу тим већина Енглеза била је ако не противу револуције а оно равнодушна спрам ње. Први министри у другим приликама могли су оступнти, тај први министар, Оливер Кромвел, није могао остунити. „Нека оступи, Карло Стуарт и каваљери чекали су да га убију; да убију ствар и њега. Кад се једанпут навезао, нема више повлачења, нема више повратка. Тај први мипистар није се нигде могао повући него у свој гроб“. (стр. 316). Паполеон по Карлајлеву мишљењу није ни издалека тако велики човек као Кромвел. „Његове огромне победе, које су се шприле по целој Јевропи, док је Кромвел остао поглавнто у нашој малој Енглеској, само су као впсоке штуле на којпма се види да стоји човек; стас човеков тиме пије промењен“ (стр. 317) Међутим разлози, које зато Карлајл наводи, у главном проистпчу из његове основне заблуде стављања вере и фантазије над разумом и енергијом: разуме се да му онда мпстична пророчна ирирода Кромвелова изгледа већа и дубља од Наполеоиове. Међу тим ма колико да је великн Кромвел, ои нн издалека није тако велики човек као Наполеон. Упоредити велике до тада у свету нечувеие победе овог последњег са штулама значи само хтети ј едним упоређењем, кој е ништа не каже, смањпти значај разума и епергпје, чије су оне израз и резултат. Наполеон је, вели Карлајл, имао у себи доиста једну црту шарлатанства, само ионје имао у основи и црту искреностн, и за њега се с иравом може тврдитн оно, што се за Кромвела није дало тврдити, на име да је у почетку бно нскреп а доцније постаонеискрен. У почетку његове победе бнле су доиста управљене на то, да француску револуцију учини победоносном у Европи, да оно што је чииило истниитост њену прпведу у жнвот. „Еа сапчеге опуене апх 1а1еп1з“, ова изрека Наполеоиова садржп у себи нраво језгро н здравље сваке револуције н демократије, п она је бнла девнза његове прве перподе жпвота. Алн Наполеон отпада од те своје вере у факта п ночиње вероватн у привидностн: он 16*