Delo

ГОРСКИ КНЕЗ 367 Ха! Љубојев сии! 0, проклети створе, И тп сп жртва тиранина Горе. (Издане) Л>убојев син Издануо је! Крв му страпшо лије, А моје срце страховито бије. Мртав је, мртав! Рана је на среди, 0, гле како му лице силио бледи. (Зрака месечева пада на лице Негојево. Љубојев спн се уплашепо трза). Убпство ово ужасно ме пече; Да гадне крви што у мени тече. Гле, како гледа — како силно јечи, (клекпе) Ох, милост, милост! Љубојев син клечи. Зашто ти суза бледо лице кваси, Зашто ме зовеш? 0, да грозни часи! Па ипак, ииак, ти си био злобан, Зато те стиже освете час кобап. 0, песрећниче, крв што је сад проли Јесте крв створа што ти срце воли. Похитај, хајде, трчи младој шеви, Наручју иди — о, пожури деви II рецп: чуј ме, ево руке мо.је, На којој леже мрље крвп твоје. 0! (Ухватп се руком за главу; иосле мале паузе гледа сумануто преко леша). Ха, ха, ха, ха. Шта? Зовеш ме к себи, Ево ме, ево, ево ндем теби. (Устаје с упртнм очима) Је л’ ти ме волиш? Нашто сузе ове, Та оне мени никако не гове. Остављаш ме зар? 0, шта се то десп? Не бегај, чекај! о, та где сп — где сп. (Са уцртпм очпма п пруженпм рукама пређе преко леша п оде десно). СЦКНА ЧЕТРНАЕСТА Кочонар (излази нз левога шатора са псуканпм мачем). Увреди л’ те ко, врати му ио мери, Човек је грозан — грознији од звери. Милостп нашто опом ко те руши, На чијем ножу крв твоја се пуши?