Delo

308 Д Е Л 0 Градислав 0, нашто мплост кад те даје мачу, Када те мучн п давн у плачу? Зар треба тада милостнван бптн, II као жену сузе своје крптн? 13ар вечио поснт у свом срцу тугу, А не моћи кад осветнтн ругу? Не, нећеш стари, тпраиппе, више, Дела се твоја од људи не скрише. 0, ко те роди, ко те таквог сазда, Откуда такав да остаде вазда? Деспотство мислиш до века ће трајат? А народ јадан? Алп ћеш се кајат! Да л’ помишљаше да ће доба доћи, Кад педела ти пеће лако проћи? Не, нећеш више чинпти зла дуго, Време се мења, сад је време друго. Јест! пећеш, нећеш од сад впше тако, Јер дуси оиих које сп ти смако Појављују се, из гробова дижу, Ода свих страиа осветипцп стнжу. Освету траже, за њом они жуде, II душе њине што по иоћи блуде Тебе сад хоће — хоће твоје крви, Злотвора хоће што пх у прах смрви. Куцнуо је час! духови ти прете, Крв ,твоју траже — траже да се свете. (Пође средњем шатору). СЦЕИА ПЕТНАЕСТА (појавп се са двојпцом перјаппка, којп се поставе на улазу. Кочопару па страну) Сад мач завуци! и опрости радо Намери што ти на пут ево стадо. Смео си с ума да нпје у реду Убпјат мучки, смаћи главу седу. Треба да ти је већ у напред зиано, Да такво дело бива крвљу спраио. Врати се сада да не буде позио, Ил’ се умирте — ил’ ће бити грозно. (Одлазп лево).