Delo

УСПОМЕПЕ ЈЕДНОГ ДШТЛОМАТЕ 3 7 о У томе стању духа, које је дошло у исти мах код разнпх Спла пресијом историјских закона и неодређеном науком узпемнрености ситуацијом у којој су се затекле, сукоб на Истоку морао је нривући њихово још неодређено и неодлучио осећање. Он им је давао драгоцену прилику да се гругшшу под заклоном ствари марљиво локализоване, да изврше знаменит акт према нриликама, а да ништа не комнромитују, да не изазову разилажење из прошлости и дискусије из основа којима би опасно било излазитн на сусрет. Предлог Конгреса тако схваћепа био је дакле примљен без приговора и чека уз општу ужурбапост. Он је водио обнављању европскога копцерта, резервишући онрезно страшна питања, те је тако испало да одговара у исти мах мирољубивим погледима и нотребама времена. Та сагласност била је чак и главни га1боп сћшге високога скупа. Да се радило само на томе да се исправе прелиминари у Сан-Стефану, обична конференција била би довољна; могло би се нзбећи да се прибегава процедури и огромној спреми око једног Конгреса. Без сумње, како су одлуке којејеваљало донети односно Сан-Стефана вређале више тачака париског уговора, радо се напомињало како се у начелу акта закључења колективно могу мењати само у истој форми и са пристанком потписнпка. Али очигледно нозивали су се на то правило само зато што је било подесно, у тај мах, да се оно поштује. Да лп је и потребно напомињати да су, од уговора од 1815. и од 1856. године, измене сасвим друкчије важности унесене у дело великих Сила, а нису изазвала већања и потнисе европскога ареопага? Да ли су се осећале исте скупуле и захтевало исто право пред догађајима који су преобразпли Италију 1859., Немачку 1866. и 1861. године, и пореметили општи ред и уговорну легалиост много дубље иего руско-турске ситуације? Када су све Спле биле тако сложне, и када су желеле дати својем састанку исти импозантни и изузетпи карактер као и састанцима у Бечу и Паризу, који су били позвати, једаи да преради карту света, а други да организује резултате једнога дугога рата, у коме су све велике државе више или мање биле ангажоване, онда је у њпх морало бити осећања, иејасног можда, али неодољивог, о новом стању ствари; морале су бар назрети да су 1878. године биле на ирелому двају периода, и да ће Конгрес, као демонстрација мира и савеза, и, у томе погледу, нсто толико потребан колико и његови предходннци, имати и такву исту важност,