Delo

теријалних неринетија до окуке на нуту и пред растурене елементе. Ма да пи јавно мишљење нн Дворови нису били свесни, у свем њеном иространству, о озбиљности тренутка (у сувременика никад нема те ироницљивости) они су инстинктивно осећали да су окружени маглом, и да су у опасну пролазу. Да лн је будућност нрппадала сумњивим хегемонијама илн бесплодним усамљењима? Колебало се у сред тих непоузданих перспектпва, са жељом да се дође до мало више светлости и безбедности, да се предупреде нови нотреси и снасе прелаз који се пејасно назирао, ако не тачно одређеним актом чнја би дискусија изазвала небројене тешкоће, а оно помирљивпм преговорима и тражењем заједничког иптереса. Тежило се неком правцу. Савез Тројнце Царева, одмах после немачкоФранцускога рата, био је само доста неодређено средство и нре формула него обавеза: друге владе у осталом остале су далеко од њега; он се одржавао готово само као успомена, као већ застарели факт, и није одговарао оној замисли о стишавању која се показивала — то сам тада често опажао, — на тако очигледан начин, у говору свих дипломатских кругова. У основу, била је код свих кабинета, па чак и код оних од пресудна утицаја, тежња за проучавањем додирних тачака и обостранпх расположења; радо су наводилн поштовану традицију о својем концерту; једном речи, трудило се да се опет нађе н да се по ново пзведе на позориицу конвенционална личност коју су увек звали „Европа“. То је одиста било прво што се имало учинити да би се прибрали после толиких бура и поставила основа за будућност. Без сумње, било би детињасто преувећавати вредпост онога номиналног и тако мало хомогеног суверенства, које се ретко утврђује у свој својој потпуности, подвргнуто акци.ји разних интереса, догађаја који га потресају или парализују, а по некад и управника двора који се над њим уздижу: али најзад оно је легитимно, оно представља неки појам о реду, сталности, обпчном праву, мирољубиву кохезију, бар на први поглед тоТив У1Уеп(И лепа нзгледа, и, у главноме, изнад узрујаности које наизменце долазе једна за другом, перманентну моралну моћ. Сувише слабо концентрована да би сметала ма коме та се моћ допадала свнм Дворовима, као колективна снага евентуално корисна, увек величанствена, и у којој су се комбиновале користи јединства и резерве слободе.