Delo

мислнла наметнути. Тако би доснела до циља; не излажући се нпкаквој опасности, н, односно евентуалних коицеспја иа које би нмала пристати, она се постарала, својом уобичајеном умешношћу, да им у напред добије накнаду обезбедив себи важиу тековину изван раеправљања Конгреса: беше склоннла Норту да јој уступи, посебном погодбом, администрацију на острву Кипру. Та је ствар била закл>учепа пре отварања наших седница, и тако у тајности да о њој никако и ннје било питања на скупу, и да, нарочнто, наши фрапцускн иуномоћници сазнадоше за њу само уз највеће луђење за време својега бављења у Нерлину, по срачуњеној поверљивости коју ми тада указа један од приснпх пријатеља лорда Биконсфилда. Сећам се чак да, кад сам им предао службено мишљење које ми је било дато у облику равнодупша разговора, г. Вадингтон узвпкну најпре да је „то немогућно14; н одпста морам рећи да тај обилазни начин којим нам се саопштавао један тако озбиљап акт ннје био одвећ коректан. Одређеније саонштење било нам је упућено после тога: али, како је ту била реч о аранжману слободно закљученом између двеју Сила и који није улазио у нрограм питања поднесен колективну испитивању других, владе сматраху за неправилно, и, у сваком случају, за ненотпуно, да га прихватају. Чак је и Русија ућутала, било да и опа о њему ниЈе знала, било да се надала да ће добити, уздржав се у потаји, какве озбиљне користи: што се тиче осталих Дворова, они су пре свега хтели да избегну какав незгодан догађај. Тако се дакле Енглеска нађе са драгоценом залогом у својој државини, са земљиштем блпским Египту и путу за Индију, и чија прикривена анексија беше чак прећутно и санкционована ћутањем скуна са највећом влашћу. Француска, мора се признати, није приступила Конгресу са истом слободом духа. Њеп положај био је деликатан и мучан. Године 1856., у Парпзу, она је заузимала први ред, који 1878. припадаше другима, и била је позвана да изађе из резерве које се држала од својих несрећа, да би суделовала, под председседништвом Немачке у делу које је било различно од њеног. Па онда мучно је било одабрати држање, између реминисценција о англо-турском савезу за време кримскога рата и наших садањих интереса, који нам налагаху да штедимо Русију. За оно неколико дана које сам провео у Паризу, враћајући се из Цариграда и пре него што ћу поћи за Берлин, опазио сам у јав-