Delo

1 (>>ц' Д Е Л 0 места поиуни најбољим и најспособнијим људима. Главнп критерпјум дакле за одређивање плате у појединнм струкама и на појединпм положајима мора дакле бити важност функцнје. Да бп се пак извело регулисање плата на том основу иотребно је претходно одредити релативну важност сваког положаја. Тога ради мора се извршнти хнјерархисање струка, и затим хијерархпсање положаја у свакој струци, слично ономе што смо навелп говорећи о квалификацијама чиновника. Награде би се затпм одређивале према утврђеној релатпвној важности функције, дотирајући највећим наградама најважније ноложаје у најнажннјим струкама, и смањујући те награде у колпко се смањује важност струке и положаја у њој. Ми нећемо овде вршнти то класифнцпрање, пошто би оно овој расправи дало сасвим други карактер. То је питање детаља, и њега је према начелима, која смо горе утврдили релативно лако решити. Али хоћемо само да истакнемо, да би такво рацнонално регулисање плата нрема важности функцпје у исто доба одговарало и захтевима специјалним ноједпних положаја, о којима смо раније говорили, пошто и ти специјални захтеви проистичу као што смо видели из важности тпх положаја. Но правило да се плате за поједине положаје и поједнне струке одређују према њиховој респектпвпој важности има и изузетака. Када је важнос^ једне струке или једног ноложаја за целокупни државни живот нодређена, али се за колико толико нравилно вршење те службе могу узиматп само људи са врло велпком н скупом претходном спремом, држава се мора постарати да ту спрему учини рентабнлном награђујући те положаје и несразмерно њиховој важности. То би бпо случај н. пр. са санитарним сервисом, кад држава не би била при награђивању лекара потпомогнута могућношћу приватне праксе, коју им допушта. Но ти изузеци по природи стварн морају бити врло ретки, По правилу плате се морају одређиватп по важностн функцнја. (СвршиПе се)