Delo

ПЕСНИК ДВДДЕСЕТОГ ВЕКА — АКЈЕРМОМ СНАР1.Е5 5У1НВЏВНЕ Међу песницима деветнајестог столећа прво и најугледније место заузима: А1°;егпоп Сћаг1ез бушћигпе. Он је највећи песник свога времена. За сваког другог песника, овакав суд критике означавао би највећу хвалу и одлнковање за бллпћпгпе-а пак ова сентенција означара: неправду. Зутћигпе је заиста највећи песник модернога доба. Али је он још н нешто више. Он је песник будућности, песник двадесетог века. У уметничкој форми још недостижан, у ндејама високо нзнад свога времена, Зттћпгпе представља дух новијих времена, који над нама још лебди у зрачннм висинама. Као што беху негда Шекспир и Миљтон, тако је данас Злтпћигпе оваплаћени дух — инкарнација — напредног духа нових времена он је израз, представник и узор тог духа своје нације; он обележава впсину, до које се тај дух, дух целог једног најнапреднијег народа, у извесноме времену могао да уздигне. Данас Зстћигпе стоји још усамљен на висинама којима напреднијн теже и које ће тек доцније по неки од изабраника двадесетога века, можда достићи моћи. У Зушћигие-у велика традицнја енглеске нације, слави своје ускрснуће. Злтћпгпе је још доста мало познат страној широј европској књижевној нублици. Истина, чувени критичари окадили су га већ давно најлепшом измирном хвале и нризнања н одредили му једпо од најугледнијих места у храму муза и Талије. Али обични смртни још се налазе дубоко доле испод оне виснне, са које се да разумети овај необичан песник. Злтпћигпе