Delo

ПЕСНИК ДВАДЕСЕТОГ ВЕКА 205 нпје освојио још пи масу својих сународника. При појави овог великог песника, енглеска публика остала је задивљена: неш чудом занемише, други очи затворише пред блиском и јачином његових идеја и слика: други се препадоше од његове искрености, трећи се нађоше немило дирнути и увређени његовим слободоумним идејама, а последњи — она велика већина — не могаде ни да га појми. Ово је довољно. Зћ тћите припада будућностп. Ове две последње речи довољно објашњавају све остало. 8\дп1шгпе је рођен прве половине деветнајестога века, г 1837. у Скотској. Порекло своје води од једне старе англо-данске племпћске породице. За 3\ т1шгпе-а се не може поуздано рећи кад је отпочео да пева. Он је рођен са песничким даром. Исто тако и његова поезија нема своје историје развића. Зушћигпе није био дебитанат, чим се појавно, он се појавио као велнкп и савршен уметник. Вечита песма морских таласа што ударају о хридп шкотске земље, научила га је зар ритмици ијачини тона. Још у најраннјем добу као шеснајестогодишњи дечко, Зутћигпе је ппсао стихове. 0 тим стиховима вели познати уметннк, сликар ЛУПНат Уе11 ЗсоИ, да је остао задивљен, кад их је чуо како их млади Зутћигпе рецптује. „Кад сам нх слушао — вели Зеог 1, — ја сам стојао задивљен нред том милозвучном музиком, а необичап ритам у њима подсећао ме је на ударање морскпх таласа о стеновите обале, час више ачас јаче па се затим повлаче да ударе још са већом јачином“. Оно, што се у раном младом добу појавпло несвесно, то се доцније код уметника 8\чпћшИе-а истакло као његова уметничка вештина“. 8\чпћигпе је бројао тек двадесет и осам годпна, кад му је се име пронело по свој пространој Британијп, са једпог краја на другн. Грчка његова драма: „Аталанта у Калидонуи, (г. 1 мв5> донела му је глас и славу, а његово мало доцније дело (које је издао годину дана после нрвог) „Песме п баладе“ — рђав глас и општу осуду. Друго ово дело изазва целу буру међу књижевницима п у публици: критичари се осуше грдњама и осудом, побожне душе подигоше клетве небу, а песници „моралисте“ — којн ннсаху песмице за старице и невину децу, песме невпне п чедне, али бледе, без сока н жпвота, — затворпше очи иснред ејаја