Delo

206 Д Е Л 0 његове поезије п затиснуше унш пред животом и силином његових страсти. Тако се ужасна граја беше поднгла, да је издавач ових песама био принуђен да уништи већи део несама овог првог издања „Роетз апб Ва1ас1н“; али после краткога времена, баш те прогоњене несме беху прве, које дожнвеше друго нздање! Из оног брујећег оркестра, састављеног нз критичара, песника и књижевне публике, силнн и ненадмашни глас б\чпћигпе-ове лире пребио се као бистар извор у планинској стенн и ућуткао целу ову врсту и галаму Од тада, име 8\чпћигпе-ово није се могло више да заборави. бушћпгпе је највећи песник „символиста“. Он је често нејасан и неодређен, али увек сватљнв. Та сватљивост песннчкпх слика, тојеонај правп основ на коме почива сав символизам. Боље од свију многобројних коментара он објашњава његову суштину и онај дубоки значај символизма. Сам 8\чпћпгпе — тај највећп песник символиста, ево шта велп о њему: „У звучности и у реду самих речи мора лежати нека тајанствена изразитост, која псказује ону магловнтост идеја п осећаја; у спуштању н дизању стихова, мора лежатн нека мпстерија, коју пи најфинија критика нцје у стању да аналпше и одреди“. У овоме смислу говори и ОоИвтШг Одредба његова још је јаснија. Његова дефиниција символизма састоји се у две речи: прави песнпк не опнсује живот, већ чаробност — „магију живота“. Нејасност и магловитост у иоезији не може нпкако бпти прекор једном песнику, ако нам она изражава или само наговешћује тајанственост и мистерију идеје илн осећаја. Је ли нам разумљивији онај тајанствени жубор потока, тужни и болнн уздаси ветра или она грандиозна симфонија бурнога мора? Па ипак зато наша душа са усхићењем слуша ту неразумљиву несму и шша се чини да у том нејасном п неодређеном језику слушамо неки живи глас који нам прича о нечем што ми не чу.јемо и невидимо јасно, не осећамо да живи и да негде постоји. Је ли нам разумлшва музика, која нас води у више регионе н открива невиђене и непознате светове? Или нам је зар разумљивија љубав и она еротична страст, која нас опија и води до лудила? Или намје више појмљиво оно трезвено стање што за тнм наступа? Где се дела она чар и онај опијајући љубавни