Delo

210 Д Е Л 0 застајемо изненађени и задпвљени, као пред неком новом појавом, коју још дотле нигде видели нисмо. Овако што не налази се у целој енглеској литератури. Не мање задивљују и његове слике и упоређења. Упоређења су његова и јака и необнчна. Он се не задовољава чак нн са обичннм цвећем, с којим су бар сви песници до њега били задовољни. У пределима фантасмагорије, његова фантазија открива нов, још до сад неиознати врт и ту бере: „мак смрти“, „сиве, ледене руже од праха“ и „лишће које још није додирнуо светлости зрак“ пт.д. Да не бп наводио још внше примера, нека читалац само прочита његову песму: „8аНа 1е баи^ише" (Доста је крвп твоје!) — међу необнчнпм једну од најнеобичнијих — коју ће наћн у овој свесци „Дела“, па је онда нзлпшан сваки даљи говор о овом предмету. Зушђигпе-ова прва збирка „Роетз аш1 Ва1ас1з“, садржн већп број песама, које су пуне надземне — езотеричне — леиоте; те песме одјекују негди далеко изнад нашег разума. Међу тим дивним песмама једна од најлепших је „Врт Прозерпине“, у којој једна сен у подземљу опева предео, Где се усахла врела ненушу II мртви ветрови душу У снов ма санка кра.ј Промпчу кроз покој тај. Пријатељска љубав и оданост, то је једна маркантна црта у 8\чп1ште-овој поезији. Она се најјаче истиче у песмама посвећеним његовоме староме пријатељу ^Уаћег-у Зауа^е ћаићог-у, песнику слободе, који је живио далеко од сво.је отаџбине у Флоренцу у својевољном прогонству. Овог с-вог уваженог нрпјатеља 8\чп1тгпе је посетио у његовом палацу на годину дана пред његову смрт, да од слепога деведесет годишњег старца измоли песнички благослов. Од тога доба 8\чп1шгпе ннје издао нн једно дело, у коме се не би сетно свог старог пријатеља. Прва елегнја на смрт његову налази се у првој свесци његових „Роетз ат1 Ва1аћз“: Времена нова опет долећу 0, Флоренцијо, Момка н неву собом ти воду: Пролеће п слободу.