Delo

ПЕСНИК ДВАДЕСЕТОГ ВЕКА 211 С мора на море земље радосне У супца сјају гле, Све слави мили повратак весне, Само ах једап не. На дивној Рајнп ожпве цвеће Дуго ли у сну спава Заблиста сунце ал' само неће Оживет’ његова глава. После прве свеске „Песама и Балада“ („Роетз апг! Ва1а<18“) Бутђигпе је издао још две серије под горњнм насловом. Г. 1871 изађоше његове песме, „Песме пред сунчевим изласком" „боп<*8 ђе!оге бипп8е“. — У њима б\дпђигпе излази као песник слободе и као песннк репубдиканизма. У тпм песмама, са таком нежношћу и са тако дубоким осећањем б\чпћигпе пева слободп, као да то нпје једна идеја, већ неки живи створ. За њега је његова ПђегП — слобода — то исте, што је била Атоге за Е)ап1еа, оличеност свега лепог, племенитог п узвишеног. У слободи он гледа срећу своју и срећу целога света, он је обожава и слободи даје све што има и да чиме располаже: Све што имам ја теби дајем Од мене слабог више не тражп. Под ноге твоје, пред нресто мој Мог срца срце ја ти предајем: Љубав — да живот твој дпвнп снажп. Песму — да полет уздигне твој. Зар ниси са тим довољна драга Када тп срце сву љубав пудп? Нек впше дају од мепе бољи. Нек ирне више ком стиже снага; Ја имам само срце у грудп Које те љуби, јер жпвот воли. Поред ових песама, посвећеппх слободи н републнканизму ово дело које малочас споменух, садржи још п већи број философских рефлекспја у којима се огледа његов ноглед на свет и васиону и истиче атеизам. Ове његове философске рапсодије и силне су, и јаке, п страшне. То внше не лнчп на звуке лире, то је труба Јерихонска, чпјп глас пробија зидпне п бедеме, обара внсоке и тешке гранптне стубове, п рушн вековне храмове. Међу тпм песмама, .једна од најјачнх је његова величанствена рапсоднја „Нег1а“. У тој песмп мајка земља, — материја која све ствара н у коју се све враћа — као „пајмудрнја жена 14*