Delo

ПЕСНИК ДВАДЕСЕТОГ ВЕКЛ 213 Тако брз .је санак што га дете снева, Ни месец не може бр;ке да се скрије; Тако лак и благ зрак месечев није Као песма санка што је душа пева. Она тија несма сладосна и красна Што намах утрне како се заблиста Свето-мплозвучна као звона јасна А светла к'о суза радосна и чиста. Пој, чијп почетак сећање на.м ствара А свршетак песме већ заборав сну.је Час јаче час тише у жице удара Па к'о одјек радост душом одјеку.је. К'о светлост месеца на мора пучппп Шго затрепти лако па се брже скрпва Кроз склопљепе очп тако сап детињн По невпном лицу осмех благ прелива. И најгори од нас, г.тедећ тај лик мио Па био он првп, пл' опај што просп Жпвио у тузи пл' то грешнпк бпо Анђела свог гледа, ког у срцу носи. Колико нежности и поезије! Цела пес.ма дише етеричком лакоћом а последња строфа — ропПе целе иесме — у свој својој нежности и днрлшвости, под меком н нежном скрамицом скривајући, истиче једпу моћ, која нам изгледа као нежно али чврсто бисерно зрно, које се ствара из лаке пене морске. Мпо и невини лик детета у тужноме срцу и у срцу грешннка и зликоваца има у себи моћ да покрене н нзазове лепше и узвишеније осећаје онолико колико их има. У нежности колико снаге! Лз немоћи колико моћи! Године 1883. Зутћпгпе је издао једну свешчнцу под насловом „А Сећи-у о1‘ Коппг1е1в“ — Сто Рондела“ — Све ове песме, стотина на броју, испеване су у једанајесторедцима, са ванредно уметничким сликом, старнх француских Рондела. Збирку ових песама Зстћпте је отворно овпм стиховнма: Лептирићи белп прните у зрак, У крајеве даљне ио нучнпн тој. Нек вас тихо носп ветрпћ благ п лак Полетпте ој, Излећите, непуштајте, мрачан кутић евој. Крила ваших прах нозлатиће зрак Да л’ ће ко да марп за ваш нежпи строј ?