Delo

212 д Е л о света“ разговара се са човеком о Богу, — о ономе Богу, ког је човек сам себи створио и пзмислио. Ево те песме: Озго с небесног тропа Са муњом н са блеском, Штован од милијона, Са мачем п са треском Анђели румене, јер Бог пустошп доле са срџбом небеском. А вп децо моја драга Све хвале њему, пи једпе за нас? Ко, ствара лепоте, ко даје блага?? Вама зар годи ваш ропскп крас? А вид'те, с вама п у вама, ја што и вп п вазда близу вас. Огрнут сјајном муњом, На крилма свпх чудеса, Оружап страшнпм громом, С тајанством небеса Жпвп тај Бог ваш. а духови бледе, јер Бог дрхће страхом сад над својим домом. На њ’ ето поче да се с1Тушта мрак А он тужан стрепи за сво.ј царски трон А пебеспе слуге обуз'о је страх У Господа гледе, ужаснут је он, Јер час одкуцава, да завршп неизмерни век п да срушп трон. Од страшнога Бога избављени сад, Нек пстпна штитп п уздигпе вас, Из истпне свак' ће ускрснутп млад, А времепа повпх донеће вам лет: Републпку, љубав и слободу, која ће да живи и чијн .је век. Поред високе поезнје Бгтбигпе је неговао и такозвану ситну лпрпку; и у њој 8\чп1тгпе је уметник. Његове песме, посвећене деци, одликују се ванредном нежношћу п простотом. Оне се находе у љеговој збпрци, која носи наслов: Тпз1гат о! Бтпеззе ан(1 о!ћег Роетз“, као и у доцнијим његовим збиркама. Међу овим песмама ванредно му је лепа песма: САН ДЕТИЊИ К'о кад затропери па нсстане зрак На иучпнп мора пз облака густи' Па се одмах за тим спусти густи мрак Да срцу оставп уздах жеља пусти’