Delo

ДВЕ ДРУГАРПЦЕ 219 не имаде снаге, да се окрене. Учини јој се излишно. II би јој још теже... Другарице се одвојише. Обе девојке одоше у другу собу. А кад две старе другарице остадоше саме, Селена зајеца... — Да ти се изјадам, рођо моја, и Селена загрли Јованку. Мислила сам, да ме Бог неће напустити у мојој невољн. Али ме нада оставља. Сад су јој изишле неке нове гуке око врата с обе стране. Ништа боље, све горе. Тешко мени, променили смо многе докторе, па све исто. Питам, каква је болест, јесу лн то шкрофуле? Оии кажу, да то нису шкрофуле, већ нешто горе... Како горе, преклињем их, кад смо ишли на море због шкрофула. Зар може и од тога нешто горе бити?! А онп веле, да су до њене петнајесте године то биле шкрофуле, па пошто се нису залечиле, од то доба се болест погоршала и нретворила у другу много опаснију болест, но што су шкрофуле. По злу, болест стоји између шкрофула и јектике... Може ли се подвргнути операцији, питам ја и молим, да ми се искрено каже, не плашим се ја више, видим своје зло. Оии веле, да операција не вреди више, јер је све тело заражено. Оне гуке око врата и могле би се повадити али она има истоветне гуке п у грудпма, а те гуке не могу се вадити... VIVI Леп пролећни дан освануо на побусанн понедељак. Стекао се многи свет на гробљу. Носило се изобиља најбоље јестиво и пиће, да се подели за душу умрлих. На дну гробља, готово подалеко од искуиљенпх гомилица, стојаху две нрилике, укочено, готово непомнчно. То беху две другарице, Селена и Јованка. Оне стојаху поред новог гроба, у коме лежаше сахрањена сва радост и нада Селешша. Очекиваху попа, да чита молитву. Ту беше и мајка Селенпна. Она се беше сагнула, да развије и распореди судове с јестнвом п пнћем н размешташе сваку ствар на своје место, утврђујућн кадионицу на трошну земљу. На њој псто оно одржано чисто либаде, пспод црне шамије провпрује внше чела залнзана наврањена коса. Псто оно старо, румено лнце, са строгим цртама око дебелпх усана, од