Delo

ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 245 — Шта? Зар све већ готово? Полањецки, кога опет дирну поглед на њу, сети се како му је још мало пре рекла: „Он се враћа“, и то још некако полу ухваћепа, одговори јој и негледећи на Машка: — Између вашега мужа и мене све је готово, али између мене и вас још није. И ако је госпођа Машкова била присебна, ипак се збуни, готово преплаши од његове дрскостп; а Машко ће запитати: — Како то? — Ето како — одговори Полањецки — што је госпођа помислила да бих ја био у стању да тражим као гараптпју њено имање, и то јој од оног часа никако не могу заборавити. Госпођа Машкова погледа у њега својим пеизразним пепељавим очима, некако чудећи се. Њој је импоновала она његова смелост и присебност духа, а и то како је могао да даде изглед искрепа пријатељства својим речима. У том јој се тренутку учинио веома леиим човеком, бескрајно леншим од њеног мужа те рече: — Опростите. — То неће ићи тако лако. Ви и не знате како сам ја осветљив човек. Она одмах одговори потпуно кокетно, као женакојаје поуздана у своју лепоту и драж. — Не верујем. Он седе крај ње, узе нешто несигурном руком филџан н поче мешати кашичицом чај. Стаде се све внше и више узнемиравати. Он је толико пути госпођу Машкову, док је девојком била називао хладном рибом, а сад је од те рибе осећао топлину што је пролазило кроз њено танахно одело, и некако се тако осећао као да га ко обасипа варннцама. Опет му дођоше на ум њене речи: „Он се враћз!“ Срце му се нађе у таласима крви, кад му се учинило да тако може изговорптн жена већ готова на све. Нешто му шаптало на уши: „Ту је у пнтању само згодна прилика!“ и у том трепутку његова разуздана жудња нретворп се у разуздану радост. У осталом изгубп н владање пад самим собом. Мало после стаде тражити својом ногом њене, али му се наједаред то учини веома грубпм и простачкн. Сам у себп рече, кад је већ ствар дошла само до времена и згодне прнлике, онда ваља умети чекатп. Напред је знао да ће тај час доћп, да ће бнти н згодне прнлнке и у трепету којп га сналазно само