Delo

Д Е Л 0 '20(3 тачно ће се одредптп у будуће с договором српскога народа, кад се потпуно уреде и остала српска дела. 2. Да се иошље у Србију само царски мухасил са блиским п најпотребнијим служитељима, који ће живети међу Србпма и коме ће се внше поменути данак земље предавати. 3. Све опште царске, мухасилске и народне службе обвезују се Срби врпштп сами, по високом будућем уређењу велпкога султана. 4. Јанпчари, Крџалије и свп бивши народни тирапи да се ирогнају из Србије па свагда, а Срби на себе примају терет да чувају и бране границе царевине султанове по будућем високом распореду и заповести блистателне Порте. На ово као и на све оно што наш пуномоћннк буде уговорно п свршио, што буде у свези с ове четири тачке, а буде се тицало сталнога народног благостања, српски ће народ усвојпти и од своје стране дати потврду и пристанак. Писано у Смедереву, у Србији 1. јула 1806 год. (М. II.) Црни Ђорђе Петровић, вожд Срба Младен Миловановић, члан Народ. Савета у име целога Савета Народпог и Народа Српскога Пстога дана написано је руском носланнку у Цариграду А. Италпнском ово писмо: Ваша Светлост Милостиви Господиие, На нашу главну молбу (арзмазар) од 1. маја прошле 1805. годпне, коју смо преко наших депутата послали блистателној Порти, п на друге многе молбе, које смо често пута слали, а које су биле у сагласпости с иоменутим главним арзмазаром (молбом), не само што нисмо добили никаквога решења, већ на протпв п на иашу велику жалост видпмо да блистателна Порта такве мере протнву Срба предузима, које се не клоне ни заштити Срба од беда ни ослобођењу срнскога народа већ га бацају у ропство п вечну несрећу. С тога да би се сачували од сплпе турске војске, која нам грози са свпју страна, хнтамо ми п шаљемо овога нашега пуномоћпика господпна Петра Пчко-