Delo

НЕКОЛИКО ПРИЛОГА 267 глића с најумеренијим молбама блистателној Порти са заповешћу да он пре свега Вашој светлости покаже и објасни наше тешке прилике; своје пуномоћије Вама да саопштп и да све ради у договору с Вама и по Вашим упутима само да би блистателпа Порта похитала са својпм решељем односно Србије. Ми препоручујемо Вашој светлости овога нашега пуномоћника, да му укажете и пут и дате савет п потребну помоћ и молимо да се заузмете за нас. Препоручујемо п нас п иео народ и потомство српско Вашему нремудром старању и имамо високу част с одлнчпим високопоштовањем остати У Србпјп, у Смедереву. 1. јула 1806. год. Ваше светлостп Мплостивп Господпне Најпокорппјп п пајблагодарнпјп Црни Ђорђе Петровић вожд Срба с целим Народппм Саветом II пуномоћије и ово писмо за рускога посланика понео је Петар собом и кренуо се на пут првнх дана месеца јула тако да је већ око половнне јула био у Букурешту. То се внди из пнсма рускога генералнога консула у Јашу Пполита Балкунова од 18 јула писано из Букурешта у Петроград миннстру нностраних дела кнезу Чарториском. Између осталога у писму се вели; „Баш сад сам дознао да је пре два дана прошао за Царпград некакав Пчкопуло, бившн портин комесар у Земуну, а сада у служби Срба, пошто су га Срби послали с пнсмима по њиховнм пословима, како једни веле, право Турцима, а по другима г. посланику Италинском. Он је причао једноме својем нријатељу овде да, и ако их је Русија обнадеждила да ће их снабдети сваком помоћу, ипак они добивши од ње само извесну суму новаца почнњу сад сумњати гледајући њено оклевање и ћутање и боје се да не буду остављенн сами својој судбп“. Одмах у додатку овом писму Балкунов велп још н ово; „Сад мп је јавио кнез Ппсилантије да је номенути Пчконуло данас отп^товао нз овога града; и да га нарочнто звао себи те га пнтао о новереној му мисијн, али да је он оклевао