Delo

264 Д Е Л 0 да се поверп коме је послан. С тога му је њ. светлост, да се па случај ие бн комиромнтовао, нреноручила, да се јави патријарху, а мепе је саветовала да одмах нзвестим г. послаиика, што сам ја п учпнио". Према ппсму рускога послаинка у Цариграду А. Италннскога од 2 августа 1806 године писано у Петроград министр. иностр. дела А. Будбергу види се, дајеПетар Нчкоглић стигао у Цариград крајем месеца јула, да му се јавио, предао му писмо од Кађађорђа и показао му пуномоћије своје. Али Италински је сумњао у њега и држао се у резерви. С тога је преписао и Карађорђево писмо и пуномоћије и одмах послао кпезу Ипсилантију и геиералном консулу Банкунсву да се они што нре нзвесте од Карађорђа и од другнх о истииитости и одмах га известе. „Па ипак, вели се даље у овом писму, кад сам поредио печате и потписе, као и писање са српских писама, које сам добио прошле године. видео сам да су верни“. Осим тога кадмује Ичко подробно говорио о мисији Беја Новокрштенога, (Угринчића) којега је генерал Михељсои послао у Србију, уверио се да пма посла са правим српским пуномоћником. На крају писма Италински напомиње да му Порта у погледу овоме још нпкако није учинила ннједно питање. Какве .је везе и утицаје имао Петар у Цариграду, с киме се састајао, шта је радно то је тешко рећи, јер о томе у документима, који су ми до данас дошли до руку, ништа се не спомиње. Међутим стигла су нитања од генералног консула у Јашу Иполнта Банкунова Карађорђу о томе које Петар Ичко, п зашто је послан у Цариград и Карађорђе је одговорно на то опншрннм писмом из Смедерева 19 августа 1806 године. У том писму о мисији Петра Пчкоглића ево шта говори Карађорђе: „...У исто веме имамо част известити Вас, да смо мп још јула месеца ове године тајно послали једнога депутата у Цариград. Његово нуномоћије има исте оне захтеве, које смо ми прошле године тражили од блистателне Порте с тим додатком да блистателна Порта, ако никако пе прнстаие дати оно што мн тражимо, то онда да се пошље царски мухасил у нашу земљу алн без икакве војске већ само с потребном послугом. Ми смо овом денутату, то јест Петру Ичкоглнји бпвшем трговачком консулу у Београду, дали и писмо за Његову Светлост грофа Италинског, рускога мииистра у Царнграду, да оп (Петар) ради све у договору с Његовом Светлошћу. II као истинито