Delo

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА Алкеста, античка драма у три чина, са прологом, (Еврипид). Прерадио Ж. Риволе, превео Р. Ј. Одавић. Мостар. 1904. Издање Пахера и Кисића. Парке су осудиле краља Адметоса, да умре у рапој младости својој. Али их Аполо умилостиви за његов живот, ако се само ко други од воље жртвује. И отад и мати му већ су и сувише стари и на нзмаку живота, па ипак не пристају да синовљп живот својим искупе. Нити се нађе ко од верних иријатеља и оданих поданика, да умре за свога краља. Једино нристаде на ову највећу жртву Алкеста, лепа и од двадесет лета краљида, мила жена Адметосова. Танатос, црни подземни Вог, кобни носилад смрти, већ је дошао по јадну жртву, која се очајно бори са великом и племенитом душом својом. Узаман су нокушаји Адолоновд да овај пустн демон продужи живот краљидн до седих власи њених. Не, не, он је жели баш тако срећну и тако младу, не би ли жалост била већа и болно сећање трајније! На тешкоме часу растанка, Адметоса гризе савест и он је опет готов да умре. Но не да му Алкеста: он мора живети јер је народу потребан тако моћан краљ. II ако би сс земља лишила овакога владара, одмах би се ставила дод грозну освету Трака, демонског со.ја Аресовог. Краљева смрт била би и смрт отаџбине! Али та незахвална и саможива отаџбнна и није достојна његове заштите, јер, ето, никога пема да понуди свој худи живот витешкоме краљу, спасиоду земље целе. Оиет моли Алкеста и, најзад, да поуздано склони, изводи чак и деду своју. Ко ће штитити ову владареку спрочад; ти племенити орлићн без окриља очева биће пуст плеп гујама, непри-